Поводом 15. година од мартовског погрома на Косову, потпредседник Српске листе и министар за повратак у оставци Далибор Јевтић истиче да су последице насиља који се тада догодио још увек видљиве у виду села без Срба попут Свињара у коме је некада живело 580 Срба, као и хиљаде протераних Срба широм Косова а који ни дан данас нису успели да се врате у своје домове.
“Правде за 17. март 2004. године и насиље над Србима још увек нема. Ни дан данас није спроведена озбиљна истрага нити су налагодавци и организатори погрома за то кажњени. То некажњавање је суштински прећутно одобравање институција на Косову таквом једном страшном догађају, и самим тим даје за право некима да још увек мисле да насиље могу поновити и да за то неће бити кажњени. Пре само неколико дана амерички Стејт департмент је јасно указао на оно на шта ми годинама указујемо а то је да се одређена врста насиља над Србима и даље дешава. Она се дешавала и у годинама након 17. марта 2004. године али се дешавала и у годинама пре тог организованог насиља над Србима. Погром је био и масакр жетелаца у Старом Грацком и убиство деце у Гораждевцу, погром је и убијање Срба у Церници, погром су и Ливадице, погром је и свако рушење спомен плоче у близини Велике Хоче киднапованим новинарама, погром је сваки порушени споменик на православним гробљима, погром је и хапшење Богдана Митровића… Зато данас, овог 17. марта 2019. године, позивамо све да спрече било какав вид насиља над српским народом на Косову, да се не дозволе никакви сукоби. Мир мора да буде једини интерес свих, а одговорност је на институцијама задужене за безбедност на Косову. Српски народ на Косову никада неће одустати од живота на овим просторима, и увек ће тежити мирном и животу достојног човека.”, истиче Јевтић.
Од 17. до 19. марта 2004. године протеран је велики број Срба и другог неалбанског становништва, спаљене су њихове куће и оскрнављени су српске културно-историјски споменици. Два дана отвореног напада на српско цивилно становништво на Косову се састојао у масовном прогону Срба, најмасовнијем од 1999. године.
Процењује се да је више од 4.000 људи изгнано из својих кућа, широм Косова, погинуло 28 људи, више од 900 људи је претучено и тешко повређено, уништено је 19 споменика културе прве категорије и 16 православних цркава које нису категорисане. Уништено је око 10.000 вредних фресака, икона, путира и многих других црквених реликвија, као и књиге крштених, венчаних и умрлих, које сведоче о вековном трајању Срба на Косову и Метохији. Око 935 српских, ромских и ашкалијских кућа је спаљено и уништено. Од Срба је етнички очишћено шест градова и девет села.