Радио Грачаница Мрежа МОСТ
Парастосом, изложбом „Јесен у Призрену 2018.“ и Aкадемијом посвећеном страдалим Србима у мартовском насиљу 2004. године, у Грачаници је данас обележена 15. годишњица мартовског погрома над Србима.
Обележавање петнаесте годишњице мартовског погрома Срба на КиМ започето је парастосом жртвама насиља , који је у манастиру Грачаница служио Владика рашко-призренски и косовско метохијски Теодосије са монаштвом и свештенством манастира.
Након парастоса више стотина Срба са централног Космета кренуло је у шетњу од манастира ка Дому културе Грачаница, где су положили цвеће на спомен обележје МИСИНГ, посвећено Србима страдалим током ратних сукоба 1999. године.
У галерији Дома културе Грачаница изложбу „Јесен у Призрену 2018“, отворио је помоћник директора канцеларије за КиМ Дејан Павићевић, који је том приликом истакао да уметност дефинише један народ, исто као што тај народ дефинише уметност коју ствара.
„Нажалост српски народ је кроз своју историју много страдао. Много смо слика насликали крвљу наших страдалника. И поред тог страдања и поред све те уметности проткане њиме на овим сликама нема мржње, већ има наде, јер ми на деструктивност и уништавање одговарамо креативношћу и стварањем“, рекао је Павићевић.
Учесница ликовне колоније у Призрену Радојка Самарџија изразила је задовољство и понос учешћем на овој колонији и данашњим присуством на како је рекла, овој светој земљи.
„То је за мене било посебно надахнуће, боравити и својим стопама дотицати ову земљу, напајати очи Високим Дечанима, Пећком Патријаршијом, Богородицом Љевишком, Грачаницом. Моје усхићење било је утолико веће, јер се цео мој вишедеценијски рад базира на сакралној уметности, а када се нађете на самом извору свог искона, тада надахнуће само надире“, истакла је Самарџија.
На Aкадемији поводом мартовског погрома приказан је и документарни филм о српској голготи на Космету, аутора ранка Ђиновића под називом „Страдање“.
Владика рашко- призренски и косовско метохијски Теодосије истакао је да обележавајући 15. годишњицу страдања, молитвено се сећамо свих невино пострадалих на КиМ протеклих година, само зато што су православни Срби.
„Само Господ зна колико је оних који су пострадали за крст часни и слободу златну, колико је цркава и гробова уништено и затрто, али и поред свега тога име православно и српско није нестало и у нашим црквама и манастирима још се поје света литургија, што је најбољи показатељ да колико год страдали наша вера у искушењу бива све јача“, рекао је у беседи Владика Теодосије.
Помоћник директора за КиМ Дејан Павићевић запитао је, зашто је неко убио дете, срушио споменик, запалио цркву, скидао крст са храма и зашто српски народ толико страда?
„ Зашто сви ћуте и зашто нико није подигао глас против насиља. Зашто уједињене нације и међународна заједница ћуте и зашто ништа нису предузели? Докле ћемо да страдами и докле ће у тишини сви то да посматрају“, упитао је Павићевић?
Павићевић је истакао да је вековима „тело српског бића убијено и сакаћено али да нам дух никада нису и неће убити2.
„Не дамо им ни сада .Сачуваћемо наш дух и нашу душу“, поручио је Павићевић.
Обраћајући се присутнима на Академији, председник општине Грачаница Срђан Поповић рекао је, да је размера насиља за коју данас зна цео свет је толика да би требало неколико сати да побројимо оно што је уништено и побројимо имена људи који су побијени и повређени.
„Имена пострадалих Боривоја Спасојевића, Јане Тучев, Драгана Недељковића, Добривоја Столића и његовог сина Борка, Бобана Перића, Златибора Трајковића, Ненада Весића и Југослава Савића, постала су симбол страдања. Помињући њих ми помињемо несрећу и муку свих жртава и никада нећемо престати да тражимо правду за све ове жртве. Зато је данас ово сећање тражење правде и наш вапај за правдом“, рекао је Поповић и истакао да никада нећемо престати да говоримо локалним и међународним институцијама – пронађите организаторе и казните починиоце, јер без тога ће односи Срба и Албанаца биће трајно обележени мартовским насиљем!
Поповић је истакао да је овај дан позив на стварање и обнову и обавеза да од Грачанице направимо град, јер смо тог дана остали без својих сународника у већини градова јужно од Ибра.
„Овај дан не сме бити дан очаја и сазнање да ништа не можемо урадити. Напротив, данас морамо рећи, ако смо тако страшно насиље успели да пребродимо, морамо радити иградити, поштовати се међу собом и на крају морамо рећи веома гласно- ми остајемо овде“, истакао је Поповић.
У три дана насиља Албанаца над Србима 17, 18. и 19. марта 2004. настрадало је 9 Срба, срушено и запаљено 35 цркава и манастира, 935 српских објеката, од којих 738 српских кућа, 10 јавних објеката, школа, пошта и домова здравља.
Протерано је 4.012 Срба из шест градова и девет села.
Последице мартовског насиља ни до данас нису саниране, а најтрагичније је то што су поједина места од тада остала без Срба и што се ни пет одсто тада протераних није вратило у своја места.
