Главна / Друштво / Српско археолошко друштво о локалитетима на Косову и Метохији

Српско археолошко друштво о локалитетима на Косову и Метохији

tvrdjava_zvecanАрхеолози из Српског археолошког друштва упутили су у мају ове године Националном савету за културу,  апел поводом чишћења података о постојању српске средњовековне државе на Космету, што је  видљиво у слици и речи у „Археолошкој карти Косова”,  обимној књизи из 2006. чији су издавачи  Академија наука Албаније и  Академија наука и уметности Косова, пише Политика.  Савет друштва је  Министарству културе и Влади Србије у јулу предложио формирање комисије за заштиту српске баштине на Косову и Метохији у оквиру договора о имплементацији Бриселског споразума. На томе се стало. Комисија још није формирана, а ни неко друго тело које би се тиме бавило. Зашто, поготово ако се зна да ће један од будућих дијалога у Бриселу бити посвећен баш теми културног наслеђа?

Војислав Филиповић, генерални секретар Српског археолошког друштва, објашњава за „Политику” шта је спорно када је „Археолошки водич Косова” у питању.

–Када је реч о историјату истраживања, приметни су крупни недостаци са навођењем институција које су њима руководиле и именима истраживача и основном списку литературе из које су преузимани подаци. Очигледно је да су ови подаци намерно изостављени,  с обзиром на то да су истраживања вршиле институције Републике Србије, а истраживачи били Срби. Са друге стране, у описима појединих локалитета истраживаних након 1999. наводе се имена институција, на пример, Немачки археолошки институт – каже Филиповић.

– У делу које се бави средњим веком многобројни су свесно избегнути подаци и занемаривани најзначајнији археолошки локалитети. Два најеклатантнија примера јесу некропола у Матичанима,на којој је, како пише, сахрањивано „аутохтоно христијанизовано становништво”, иако се зна да је то била словенско-српска некропола 9–11. века и Ново Брдо, познати руднички центар средњовековне Србије и једно од места ковања српског средњовековног новца. За тај наш град из водича можемо сазнати да се „Новоберда”први пут помиње као „Нуово Монте”и да се на њему налази велика средњовековна црква „катедралног типа”. То што је Ново Брдо било највећи и најмногољуднији град средњовековне Србије, што је у Новом Брду деспот Стефан Лазаревић издао Закон о рудницима (познат и као Новобрдски законик) и што је главна црква на градском тргу управо била православна Саборна црква, за ауторе каталога није важно. Једно од најзначајнијих средњовековних утврђења на простору Косова и Метохије – Звечан, уопште није ни поменуто у водичу. Под влашћу средњовековне Србије било је још од жупана Вукана, о чему сведочи Ана Комнина, ћерка византијског цара, у своме делу „Алексијада”. У каснијим историјским изворима Звечан се експлицитно помиње заједно са Стефаном Немањом, Стефаном Дечанским и „младим краљем” Душаном.

novobrdoВујадин Иванишевић из Археолошког института додатно истиче нешто запањујуће – чињеницу да до дана данашњег, не постоји археолошка мапа Србије, која би могла да разјасни многе недоумице лаицима који би наишли на ове текстове.

– На књигу „Археолошка карта Косова” указивао сам одмах када је изашла. Њен је циљ брисање историјског памћења тако што се наши топоними замењују њиховим. То је један од модела успостављања националног идентитета, у чије се сврхе археологија често злоупотребљава, јер се историјски корени често црпу из периода гвозденог доба, из којег на постоје сачувани писани извори. Албанци се позивају на наслеђе Илира, као да у њиховом наслеђу није постојала ни римска, ни османска цивилизација па ни Српско краљевство. Још у време Енвера Хоџе код њих се говорило о томе да су Словени порушили илирску цивилизацију. Чак и наше цркве које су срушили у књизи се приказују као споменици културе. Када је водич у питању, избројао сам да се на 88 места спомињу Римљани, на 44 места Илири а Словени и Срби нигде. Србија се спомиње само на картама и то као простор који је удаљен.

Иванишевић истиче да је кључни проблем то што су у ту фабрикацију укључени њихови стручњаци, а не само политичари.

Извор:Политика

Check Also

Oдложено устоличење патријарха Порфирија у Пећкој Патријаршији

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, под председништвом патријарха српског Порфирија, одлучио је да редовно …