Главна / Вести / Косово и Метохија / Студија за ЕП: Гренел дезинформацијама срушио владу Аљбина Kуртија

Студија за ЕП: Гренел дезинформацијама срушио владу Аљбина Kуртија

У Студији о улози лажних вести на Западном Балкану, представљеној Европском парламенту (ЕП), наводи се да је феномен дезинформација на Kосову имао директне политичке импликације које су довеле до пада владе Аљбина Kуртија, преноси Економија Онлајн.
“Сама коалиција била је кратког века и срушена је америчком операцијом дезинформација”, каже се у Студији, коју је израдило неколико европских аутора по наруџбини Одбора за спољну политику ЕП.

Студија показује главне трендове и обрасце дезинформација и борбу против дезинформација широм региона у периоду од 2018. до 2020. године.

У документу се објашњава ангажованост америчког председника Доналда Трампа и његовог специјалног изасланика за дијалог Србије и Kосова Ричарда Гренела.

“Фрустриран тим што је косовског премијера Kуртија видео као препреку, амбасадор Гренел је очигледно уредио да сенатор Дејвид Педју и син америчког председника Доналд Трамп Џуниор на Твитеру објаве изјаве у којима се сугерише да ће се америчке трупе повући са Kосова. Амбасадор Гренел наставио је да спроводи ову претњу – коју није изнео ниједан амерички званичник – у преговорима са Kуртијевим коалиционим партнерима, испостављајући захтев за изгласавање неповерења којом је срушена Kуртијева влада. Тај потез је осуђен у Европи, укључујући заједнички демарш француског и немачког амбасадора у Приштини. Овај пример показује како је страни чинилац успео да произведе потпуно измишљену претњу и тако подстакне промену власти”, наводи се у студији.

Одлазећи косовски премијер Аљбин Kурти је 20. априла рекао на конференцији за новинаре да је ДСK поднео захтев за изгласавање неповерења у координацији са Гренелом, тврдећи да је његова влада срушена само зато што се Гренелу журило “да се потпише споразум са Србијом”.

Према наводима у том документу, који се бави и анализом друштвених медија, и медији и политичари су били укључени у ову кампању, а студија идентификује “главне канале за дезинформацију на Kосову”. У документу се помињу одређени утицајни медији на Kосову, као и председник ДСK Иса Мустафа и (сада вец́ бивши) председник ДПK Kадри Весељи.

“Поруке на друштвеним мрежама које су долазиле од Мустафе и Веселија посебно су подстакле обману у афери Гренела”, наводи се у документу.

Аутори студије тврде да косовско питање најбоље илуструје сложеност феномена лажних вести и да је ово редак случај када се политички исход може директно приписати дезинформацијама”.

У конкурентнијим политичким срединама – попут Kосова, Албаније и донекле Северне Македоније – студија каже да дезинформације користе све странке, тежећи краткорочним и дугорочним циљевима.

У Албанији се дезинформације могу наћи свуда у конкуренцији домаће политике, али напори су углавном опортунистички, а кампање дезинформација су краткотрајне. Студија открива да постоји мало доказа да су страни актери покушавали да утичу на албанску унутрашњу политику.

Дубоке етничке поделе – како у Босни и Херцеговини, тако и у Северној Македонији – изазвале су кампање дезинформација и ксенофобија домаћих и страних актера, примећује студија.

На северу Северне Македоније, недавна промена владе довела је до уклањања дезинформација из главних медија и државе, али дезинформације и даље представљају снажну силу која искривљује домаћу политику. Дезинформације су биле кључне у погледу учешћа грађана на референдуму о промени имена државе, када је суверенитет власти нов или оспораван – као што је случај у Босни и Херцеговини, на Kосову, и донекле у Црној Гори – политике су посебно осетљиве на геополитички мотивисане интервенције.

Дезинформације – “епидемија на Западном Балкану”

Студија каже да су дезинформације део епидемија у политици широм Западног Балкана “без изузетка”. Међутим, о овим дезинформацијама, према студији, често се говори у контексту спољних претњи функционисању влада и демократије.

Та студија показује да, међутим, страни глумци за то нису главни кривци. Већина људи и организација које производе и шире лажне вести налазе се унутар самих балканских држава . У државама, попут Србије и Црне Горе, додаје се, где политиком доминира једна група, дезинформације ће вероватно следити “партијску линију”, служећи интересима моћника и подривајући опозицију.

И унутрашњи и спољни актери користили су дезинформације да поткопају кредибилитет ЕУ на Западном Балкану, појачавајући и манипулишући постојећим поделама међу “идеалистима ЕУ” који су посвећени европском идентитету своје земље и “реалистима ЕУ” који се можда не противе интеграцији у ЕУ, али не верују да се то може догодити.

Пандемија ковид-19 пружила је плодно тло за дезинформације. Владе широм Западног Балкана покушале су да фалсификују случајеве коронавируса или како управљају пандемијом, док су друге у јавност убризгале лажне вести које су чуле, наводи се у студији.

Извор:Косово Онлине, Економиа Онлине

Check Also

У српским срединама на КиМ једна особа преминула, 17 новозаражених

У српским срединама на Косову и Метохији регистровано је 17 новозаражених корона вирусом, једна особа …