Радио Грачаница Мрежа МОСТ
На позицији председника Скупштине је тек нешто више од два месеца, а већ је успео да заведе ред. Поред великог броја Закона, усвојен је и Кодекс понашања посланика, те је у 2020. завршен велики посао.
Неки су сматрали да место председника Скупштине није довољан изазов за искусног политичара, какав је Ивица Дачић, лидер СПС-а.
Јер, обављао је с великим успехом и посао министра унутрашњих послова од 2008. до 2014. године, премијера 2012. до 2014. године, министра спољних послова од 2014. до 2020, а био је и први потпредседник Владе задужен за безбедност и спољну политику.
Зато га на почетку новогодишњег интервјуа питамо:
Да ли је фотеља председника Скупштине удобнија од министарске?
– Да тражим да ми буде удобно не бих седео ни раније у министарству, ни у Влади, ни сада у Скупштини. На тим местима нема удобних фотеља. Дужност председника парламента је за сваког политичара, у свакој земљи, највиша могућа част и највећа одговорност коју може да прихвати, ако за то има храбрости. Ја гледам на то као на поделу одговорности између одговорних људи, а не као на поделу привилегија, нема више привилегија у данашњој политици. Мере се резултати, под сталном сте лупом јавности и бирача и на испиту сте сваких неколико година. Ја прихватам да тако радим, и зато сам овде. А има и оних који мисле да им посланичка и министарска места припадају само зато што су најпаметнији и највреднији и да не треба прстом да мрдну, и зато су већ годинама на нули.
Међу посланицима у тренутном сазиву је много младих колега, да ли у некоме од њих препознајете наследника?
– Немојте мене да питате за наследнике, још сам у доброј форми. Што се тиче посланика из СПС-а, погледајте нашу посланичку групу и видећете да доминирају млада лица, која нису случајно ту где јесу. Ако је неко водио рачуна о подмлађивању својих редова и безболној смени генерација, то је онда СПС и зато смо ми најдуговечнија партија на политичкој сцени. И ја сам као млад политичар добијао шансу да будем народни посланик и искористио сам је, још пре 28 година. Зато код нас нема много устручавања да неком младом човеку поверимо дужност посланика, председника општине или министра, јер они су сазрели у организацији која о њима води рачуна. И никада се нису обрукали.
Највећа критика на тренутни сазив у Скупштини је та да нема опозиције и да посланици често спомињу политичке противнике док говоре о предложеним законима? Да ли ви видите то као ману?
– Много пре избора упозоравали смо да њихов бојкот нема никав ефекат ни смисао, то су им говорили и из Европе, али одлучили су другачије и тек сада нема никаквог смисла да причамо о томе зашто неких из опозиције нема у Скупштини. То би требало да су одрасли људи који знају да свака одлука доноси и последице. Ни ја, ни Вучић немамо никакву одговорност за то. Шта је требало, да кажемо – ево уђите у Скупштину, узмите мандата колико вам треба, јер је лоше да вас нема у парламенту? Скупштина није забавиште. Они који нису у Скупштини једини су одговорни за то и само они треба да објасне зашто нису обавили тај посао, нико други.
Поставља се стално и питање међустраначког дијалога. Када ће он почети?
– Ја сам већ разговарао о томе са Дејвидом Мекалистером из Европског парламента, договорили смо се да већ после празника наставимо разговор око детаља, па ћемо видети. Што се мене тиче спремни смо за тај наставак, али то зависи и од посланика у Европском парламенту, од њихове спремности и обавеза.
Шта је за Вас највећи изазов док сте на челу Скупштине? Јесте ли задовољни усвојеним Кодексом понашања посланика, мислите ли да је опомена довољна санкција?
– Кодекс који смо усвојили је важан и за Скупштину и за цео политички живот. Показали смо јасно да желимо да максимално заштитимо достојанство парламента и пристојну политичку комуникацију, после усвајања Кодекса тешко може да нам се замери да не водимо рачуна о томе. Као председник Скупштине ја ћу стриктно да га спроводим, али очекујем и од посланика да га се придржавају, као и сваке друге одлуке коју доносимо.
Каква су Ваша очекивања од 2021. године, када је реч о приступним преговорима? Шта Србију спречава да отклони недостатке који јој се замерају?
– Ја сам директно укључен у тај процес и сада, а био сам и раније, као министар спољних послова и већ годинама имам исти утисак да заслужујемо много бржи напредак него што га имамо. Ове године није отворено ниједно поглавље, прошле године само два, то није реална слика наше припремљености за чланство у ЕУ, али не само због нас. Доста тога је и на страни ЕУ, која због својих унутрашњих проблема и због отпора према проширењу успорава наш процес. И не само наш, погледајте блокаде које трпе Северна Македонија и Албанија, које су одавно заслужиле да отворе преговоре са Унијом, али се због политичких калкулација то још није десило.
Докле се стигло са предлогом за измену Устава, хоћемо ли имати референдум 2021?
– На изменама Устава се стално ради, пре свега у делу који се тиче правосуђа, односно избора на функције у правосудном систему. То ће бити један од важнијих послова за Народну скупштину у идућој години и ми ћемо ефикасно да га обавимо, а о могућем референдуму је још рано да говоримо.
Како тумачите одлуку о поновним изборима на КиМ? Као нову прилику за одлагање преговора, док Бајден не преузме председничке дужности од Трампа? Може ли Београд да очекује неке драстичне потезе САД?
– Одавно смо навикли на такве ствари из Приштине, чим се направи неки напредак у дијалогу, код њих настане политичка криза, падају владе, иду на изборе… Као што ништа не раде сами, тако ни овакве маневре не би изводили да за то немају подршку од неког утицајног са стране. Углавном, док се тамо не изаберу, ми немамо с ким да разговарамо, дијалог је на леду и у томе нема никакве наше кривице, као и много пута раније. Од новог америчког председника и његове администрације очекујем да наставе подршку да се дође до решења, не да спречавају компромис и уверен сам да ће тако и да буде. Србија ће у томе да им буде партнер и они то добро знају.
Мислите ли да са нерешеним статусом Косова можемо у ЕУ?
– Ми хоћемо да решимо ствари са косовским Албанцима не због ЕУ, него због Србије. То им говоримо већ годинама и председник Вучић и ја небројено пута и они су тога свесни, тако да им је јасно да не могу да нас промене неким условљавањима, па ни чланством у ЕУ. Хоћемо компромис са Албанцима и хоћемо да се тај компромис трајно поштује. Ако могу у томе да помогну онда ћемо сви бити задовољни, или бар подједнако незадовољни. Али ако хоће да нас условљавају и притискају, онда од тога нема ништа, то су већ видели много пута до сада.
Притисци на Србију су огромни. Мислите ли да Србију кочи у преговорима са ЕУ блискост са Русијом и Кином и очекујете ли да пређу преко тога ако Србија затвори сва поглавља?
– У таквим разговорима често их питамо – шта значи блискост са Русијом и Кином, да ли исто могу да питају Немачку, Италију, Чешку, било коју чланицу ЕУ у којима су послови и инвестиције из Русије и Кине небројено пута веће него што их има Србија. И не добијамо одговор, јер то је лажна дилема. Кина је највећа економија на свету, или ће то да постане за неку годину, па како можете било коме да забраните да послује са њом? Или са Русијом, највећим произвођачем нафте и гаса у овом делу света, огромним тржиштем за наше производе, да не говорим о нашим братским историјским везама. Србија иде ка чланству у ЕУ, али се због тога неће одрицати јаких веза које имамо са осталима у свету, пре свега са ове две велике земље са којима и сви други у Европи сарађују.
Све гласније се прича о ревидирању Дејтонског споразума. Шта мислите да је коначни циљ? Могу ли Срби поново да извуку дебљи крај? Може ли балканско буре барута да поново буде запаљено?
– Сви ти који би да мењају Дејтонски споразум радили би то испод жита, без Срба и Републике Српске ако је могуће. А то није могуће. Србија је једина од свих која их на то подсећа и која се стриктно држи Дејтонских одредби које јасно кажу да свака промена мора да има сагласност конститутивних народа и оба ентитета. То је јасно као дан и ми само на томе инсистирамо, на томе што је потписано и усвојено пре 25 година. Тако да све док се народи и ентитети у Босни и Херцеговини не договоре око тога шта желе да мењају, ми можемо само да поштујемо Дејтон, а он је јасан. Срби су конститутивни народ, а Република Српска је један од два равноправна ентитета и ту не може да буде никаквих промена.
Политичку моћ сте више пута показали протеклих деценија. Лидер сте друге по снази партије у Србији. Предложили сте да СПС и СНС заједно изађу на изборе 2022. године. Да ли то почиње кампања?
– СПС је већ дуже од осам година у савезу са СНС-ом председника Вучића, то је најдуже и још важније, најефикасније политичко савезништво које је Србија икад имала. За то време направљени су огромни резултати, у економији, у међународном положају Србије, у стандарду грађана… А подршка грађана таквој политици из избора у изборе само расте. Зато мислим да је мој предлог логичан и прагматичан. Неће се ту нико утопити у оног другог, то нико не жели, не желе ни бирачи који имају своје симпатије према једној или другој партији. Али јасно кажу да желе да нас виде заједно и у будућности, јер виде да Србија напредује.
Место министра спољних послова омогућило вам је да много путујете. Које је најлепше место које сте посетили? Који поклон је био најоригиналнији?
– Обишао сам више од сто држава, 108, ако се не варам, то је цела Земљина кугла. У многима од њих није било никог из Београда и по пола века. То су ми најдраже посете, јер смо обновили пријатељство са народима који воле Србију, који памте Југославију као пријатеља који им је помогао да стекну независност, да се укључе у свет као државе и као народи. Најдражи су ми симболични поклони из тих земаља, из Латинске Америке, из пацифичког региона, из Азије…
Добро је познато да волите да запевате чак и приликом званичних сусрета. Ко још воли са вама да пева? Да ли неко од светских политичара дели Вашу страст према песми?
– Сергеј Лавров је мој добар пријатељ због тога што је врхунски дипломата и пријатељ Србије, али и зато што воли да свира и пева. Када је у јуну био у Београду поклонио сам му гитару, направљену у Србији од посебног дрвета, веома се обрадовао и надам се да је често узима у руке.
Иза вас је вишедеценијска све само не лака политичка борба. Како је то Ваша породица изнела, каква породица стоји иза успешног политичара?
– Они су огромна, највећа подршка овоме што радим, знам да би све било другачије да немам подстрек од њих. То има своју цену, често нисмо заједно онолико колико бисмо хтели, али сви то прихватамо и то не утиче на нашу блискост.
Јавност је већ упозната да Вам је рођендан 1. јануара. Како проводите празнике? Шта је на менију код породице Ивица Дачића за празнике?
– После дужег времена празнике проводим са породицом. Раније сам често био на путу, или као министар унутрашњих послова у обиласку својих тадашњих колега, припадника полиције на радном месту. А што се тиче трпезе, ја нисам много захтеван, биће и неко изненађење, али нећемо много да се разликујемо од било које друге куће.
