Милић: Нелегална и неуставна трансформација Косовских безбедносних снага

Директорка Центра за евроатлантске студије Јелена Милић учешће КБС у иностраним мисијама, у сарадњи са копненом војском САД сматра наставком подршке нелегалне и неуставне трансформације Косовских безбедносних снага која умањује поверење српске заједнице у тврдњу да су заштићени косовским уставом и законима. Ипак Србији треба јача сарадња са САД у области одбране, а методе Аљбина Куртија видим као наставак ОВК деловања, навела је у изјави за Косово Онлајн.

На предлог Хотијеве владе парламент Косова једногласно је одобрио учешће Косовских безбедносних снага у формално међународним мисијама.

Милић тумачи одлуку и упозорава на далекосежне последице  нелегалне трансформације КБС.

“Трансформацију Косовских безбедносних снага осудио је НАТО и генерални секретар алијансе. Поједине земље чланице су то очито подржале, попут САД, али НАТО као алијанса није. Чини ми се да је ово сада неки уступак Косоварима око евентуалних будућих преговора о Косову. Нисам сигурна, али мислим да ће КБС сарађивати са копненом војском САД, а не само са Националном гардом Ајове. У неким круговима се сугерише да се као једна од мера грађења међусобног поверења организују вежбе, рецимо Националне гарде Охаја, Србије и Националне гарде Ајове  и КБС. Мислим да је таква сарадња нереална, док не буде постигнут свеобухватни договор”, указала је.

Према њеним речима, тако нешто не би било фер, али да се ипак мора препознати и реалност која се дешава.

“Без обзира на изборе на Косову, на унутрашња трвења у Америци и на изазове које ће Бајденова администрација имати, динамику односа и редослед избора у земљама чланицама ЕУ, у интересу  државе, али и Срба на Косову, било би потребно да Србија проактивније изађе са идејом свеобухватног решења. Мислим да није фер условљавати Србе са Косова да ли треба да учествују у раду КБС, па и у мисијама КБС, које доносе доста добру зараду. И то свакако треба узети у обзир”, оценила је МИлић.

Сматра да је добро трагати за висококомпромисним решењем са доста уступака Србији, у коме би такве ствари онда полако постале нормалност, а не да се сведочи сталним кршењима Устава и арбитрарном тумачењу искључиво у корист једне стране.

Нажалост, подвлачи, ово сада није фер, зато што представља наставак кршења косовског Устава, који није предвидео овакав начин нелегитимне трансформације КБС у оружане снаге, али ми се нажалост чини да се тако нешто могло и очекивати.

Као добар познавалац прилика у Вашингтону позитивно оцењује сусрет амбасадора Марка Ђурића са високим представником министарства одбране САД.

“У овој врло изазовној ситуацији јако је добро што се нови амбасадор  Србије у Вашингтону, Марко Ђурић састао са заменицом помоћника министра одбране САД Лаури Купер и да је изражена обострана спремност за јачу сарадњу у области одбране. Кад већ КБС сарађују са САД, за Србе са Косова је најбоље да и српске снаге сарађују са Америком у области  одбране”, истиче Милићева.

Директорка Центра за евроатлантске студије за Косово Онлајн тумачи и одлуку Уставног суда која, између осталог забрањује кандидовање за посланике лицима која су правноснажно осуђивана у последње три године.

“Таква одлука односи се и на Аљбина Куртија. Сплетом околности све то се поклопило са овим трагичним догађајима у Америци и насилним упадом у амерички Конгрес, у коме нажалост има и трагичних случајева погинулих људи. Када видимо како се у Америци коментарише ово што се дешава и како европски званичници коментаришу и сви редом осуђују насиље, а неки, укључујући и Бајдена, то називају актом домаћег, унутрашњег тероризма, морамо имати у виду и зашто је Курти својевремено осуђен. Већ од 2015. године његов Покрет Самоопредељење почео је са насилним акцијама. У једном тренутку су бацили и експлозивну направу на скупштину Косова, бунећи се против политичких одлука легитимно изабраних власти. Затим смо имали бацање сузавца у затвореном простору, што уопште није безазлена ствар”, указује Милићева.

Ипак још није извесно да ли ће Аљбин Курти бити носилац листе Покрета Самоопредељење и кандидат за посланика, а на Косову постоје различита тумачења одлуке Уставног суда.

“Можда ће сада неко тумачити одлуку Уставног суда, да условна казна не подразумева забрану кандидовања и ипак омогућити учешће Кутију на изборима. Мислим да би у западном свету морало бити неког консензуса по том питању и мање двоструких стандарда о томе ко је ко и шта је шта. Морамо се суочити са чињеницом да Самоопредељење, без обзира да ли је левичарски или десничарски покрет, може бити насилан и провоцирати до мере да ради нешто слично ономе што се у САД  назива домаћим тероризмом.  Да ли неко ко не поштује одлуке већине  и узима арбитрарно правду у своје руке, а чинио је или подстицао дела слична онима које у САД назива домаћи тероризам, може бити кредибилан лидер и саговорник , па и у дијалогу са Београдом, и односима са САД”, упитала је Милић

То што би Самоопредељење, каже, сада вероватно освојило већину, или се залагало за решење које одговора већини на политичком западу око статуса не значи да треба да одбаци одлуку Уставног суда и дозволити Куртију да учествује на изборима 14. фебруара. “То би озбиљно урушило кредибилитет западне међународне заједнице у Србији. Па би онда и председник Бајден испао прилично дволичан”, истиче.

Додаје да многи живе у заблуди када Куртија и Покрет Самоопредељење сматрају антиратном струјом.

“Куртија многи сматрају антиратном струјом. Али на Косову је све почело терористичким нападима на војску и полицију, под изговором борбе против репресије режима. Курти се сада слично понаша и не видим много основа да се сматра новом, мирном, ненасилном генерацијом. Мислим да су његове методе деловања заправо наставак ОВК деловања и да постоји лицемерије међународне заједнице по том питању, на које Србија треба да укаже”, закључила је директорка ЦАЕС, Јелена Милић.

Извор: Косово онлајн, ТВ Мост