Жалбе политичких субјеката и кандидата који су се жалили Изборном панелу за жалбе и представке (ИПЖП) до уторка 26. јануара мораће да добију свој епилог, а из тог одбора поручују да ће се трудити да коначне одлуке о жалбама донесе и пре прописаног рока, пише Радио Слободна Европа.
Централној изборној комисји стигло је укупно девет жалби, 23. јануара, а према важећим законима, од тог тренутка ИПЖП има рок од 72 сата да саопшти да ли ће те жалбе и бити усвојене.
На основу закона на снази, ИПЖП се састоји од десет чланова, укључујући председавајућег, који је судија Врховног суда Косова, а остали чланови су судије Апелационог суда и Основних судова Косова.
ИПЖП се може састајати на одвојеним седницама са најмање три члана, али за питања од посебног значаја председавајући може основати панел који се састоји од девет чланова ове институције. Одлуке се доносе већином гласова.
Закон јасно прецизира да су одлуке ИПЖП обавезујуће за ЦИК.
Какве се одлуке могу очекивати?
Алберт Краснићи из организације „Демократија Плус“ каже за Радио Слободна Европа да је хипотетично знати тачно шта ће одлучити ова независна институција, али очекује да ће жалбе странака и кандидата бити делимично одобрене.
“ИПЖП може да затражи од ЦИК да овери ове политичке субјекте као кандидатуру свих оних који немају проблема са законом, односно оних који у последње три године нису осуђивани, само зато јер су и други кандидати са листе имали таква уверења о пресуди. То би било неправедно“, рекао је Краснићи.
Каже да су политички субјекти прекорачили рок за измену или замену на листи кандидата, стога очекује да ће на листама субјеката који су се жалили можда остати мање кандидата, ако ИПЖП одлучи о делимичном одобрењу њихова жалба.
“Странке су одбиле право да изврше измене на листи кандидата. Али сада им може остати мање од 110 кандидата. Међутим, то уопште није препрека. Не мора нужно да странке морају имати пун дозвољени број кандидата. Али сада то зависи од одлуке ИПЖП, јер стране заиста желе да врате процес на почетак “, додао је Краснићи.
Подсетио је да 2019. године ЦИК није овластио кандидате Српске листе за ванредне изборе за градоначелнике у четири општине са српском већином на северу, али је ИПЖП одобрио захтев Српске листе и ЦИК је био приморан да то учини.
Које су друге инстанце за жалбу?
Најкасније до 26. јануара, политички субјекти ће добити писмене одлуке о својим жалбама из ИПЖП. Ако су незадовољни, постоји и завршна фаза жалбе, Врховни суд.
“Врховни суд мора да одговори на жалбе политичких партија најкасније до 30. јануара. „Овим одлукама Врховног суда отворен је пут за наставак изборног процеса, где је организовано извлачење жреба за рангирање на гласачким листићима“, објашњава Краснићи.
Додаје да у случају да су политички субјекти или кандидати незадовољни одлуком Врховног суда, они имају право да поднесу жалбу Уставном суду, али то нема утицаја на одлагање или неодржавање избора, у задатом року.
“Имали смо жалбу Уставном суду од Социјалдемократске иницијативе због неприхватања поштанских гласова пристиглих након законског рока, али резултат је оверен и није било препрека”, рекао је Краснићи.
Екстремне поларизације
Одлука Уставног суда у случају посланика Етема Арифија изазвала је различита тумачења политичких субјеката, предвођених Покретом Самоопредељење, који инсистира на томе да његови кандидати не могу бити предмет ове одлуке, јер су осуђени на условну казну.
Извор: Косово онлине