Главна / Вести / Косово и Метохија / Седаманест година од страдања Срба у мартовском погрому на Косову и Метохији

Седаманест година од страдања Срба у мартовском погрому на Косову и Метохији

Данас је 17. март, седамнаеста годишњица мартовског погрома над Србима на Косову и Метохији. Дом културе Грачаница, Епархија рашко-призренска и косовскометохијска, Удружење породица косметских страдалника уз подршку Канцеларије за КиМ овим поводом организују  низ активности посвећених погрому и присећању на жртве истог.

У тродневном мартовском погрому 2004.године страдало је 19 особа, међу њима осморо Срба и 11 Албанаца, запаљено и уништено преко 900 кућа, протерано из својих домова око 4.000 Срба, спаљено и оскрнављено 39 светиња и манастира Српске Православне Цркве, међу њима и они који представљају светску културну баштину и под заштитом су УНЕСКО-а.

Према проценама УНМИK-а, на 33 локације у погрому, који је почео 17. марта и трајао два дана учествовало је око 60.000 Албанаца.

Чак 800 кућа је уништено, а 35 српских цркава и манастира је оскрнављено, спаљено, порушено.

Током два дана погрома горела је Богородица Љевишка (под заштитом Унескоа), Призренска Богословија и Храм Светог Ðорђа, црква Христа Спаса и конак манастира Светих Архангела код Призрена, миниран је манастир Светих Kозме и Дамјана у Зочишту, манастир Девич.

Реч је о претходно добро испланираном симултаном етничком нападу Албанаца током којег је протерано 4.012 Срба, убијена је најмање 21 особа (десет Срба убили су Албанци, а 11 Албанаца међународне снаге безбедности), док се две воде као нестале.

Повређено је најмање 950 људи, од којих 150 Срба, као и десетине припадника међународних снага који су се сукобили с локалним Албанцима штитећи Србе и њихову имовину. Порушено је око 935 српских кућа, оштећено десет општинских зграда (школе, болнице, поште…), као и 100 верских објеката од којих спаљено 35 , укључујући 18 споменика културе.

Процењује се да је у погрому учествовало преко 60.000, а процесуирано је свега 400 особа, од којих су неки кажњени веома благим казнама.

Изговор за погром била је кампања локалних албанских медија у којој су мештани Срби оптужени да су псима натерали преко реке Ибар групу дечака Албанаца из села Чабар код Зубин Потока при чему се један дечак утопио у реци.

Истрага УНМИK полиције утврдила је да су оптужбе биле лажне, а портпарол међународне полиције Нериџ Синг изјавио је тада да су “преживели дечаци после трагедије били под јаким притиском албанских новинара и политичара да оптуже Србе из суседног села”.

Потпарол УНМИK-а, Дерек Чепел је демантовао да су два дечака страдала бежећи од Срба, и оценио да је насиље било планирано.

Погром албанских екстремиста над Србима 17. и 18. марта 2004. на Kосову и Метохији осудили су Савет безбедности УН, као и Европска унија, а Парламентарна скупштина Савета Европе је 29. априла 2004. донела одговарајућу резолуцију.

За организаторе и иницијаторе ових злочина означаване су одређене организације ветерана ОВK, Студентска организација Приштине, Албанска национална армија, као и две минорне политичке партије – Национални покрет Kосова (ЛПK) и Национални покрет за ослобођење Kосова (ЛKЧK), за које се, како се шпекулисало, тешко верује да су могле да окупе 60. 000 Албанаца.

Check Also

На КиМ 153 новозаражена, четворо преминуло

На КиМ су у последња 24 сата забележена 153 нова случаја коронавируса, а од последица …