Главна / Друштво / Владика Теодосије: Чувамо своју веру као зеницу ока свог, али поштујемо и друге вере

Владика Теодосије: Чувамо своју веру као зеницу ока свог, али поштујемо и друге вере

„Покажимо љубав, солидарност и племенитост једни према другима. Господ нас учи да онај који хоће да буде први, свима треба да буде слуга, да је највећи израз снаге не ароганција власти и моћи, већ служење и жртва љубави према ближњем. Узрастајући у овој тајни, постајемо истовремено као људи племенитији једни према другима, учимо се да носимо слабости једни других, да се жртвујемо једни за друге“, поручио је владика рашко-призренски Теодосије уочи Васкрса.

„Ово је време када треба да покажемо посебно саосећање и солидарност са оним који страдају и болују, са онима који се несебично брину о њима, али и да будемо у молитви за оне који су због болести напустили овај свет. Када се молимо за покојне молимо се да буду у месту где нема ни туге, ни бола, ни уздисања,“ навео је епископ у празничном броју листа Јединство.

Сматра да пандемија корона-вируса није донела нешто ново, већ заправо само указала на „празнину живота који је заснован на пролазним уживањима“, те да се са тренутном ситуацијом треба носити трпељиво, али и са захвалношћу, јер:

„Бог с времена на време допусти одређена искушења како бисмо се научили дубљим тајнама духовног живота. У том миру Божијем упознајемо тајну Васкрслог Христа који је дошао да спасе свет тј. да га исцели и да га усмери у аутентични начин постојања“, истакао је владика.

Каже да човек на Земљи безуспешно трага за леком бесмртности који ће као неки „еликсир младости“ да му подари вечни биолошки живот.

„То није могуће пре свега зато што смо путници овде на земљи, и што је створена природа у сталној промени и што смо као људи пролазни – рађамо се, старимо и умиремо“, објаснио је владика.

Са друге стране хришћани се кроз јеванђеља уче да је „вечни живот“ нешто друго.

„Да треба да умремо старом човеку да бисмо се родили у новом, у Христу Исусу. Хришћанство не проповеда као неке друге вере тек само неки ‘загробни живот’ већ вечни живот у Христу који је други начин постојања човека“, истакао је владика.

Болест, ратови, страдања, увек људе подсете управо на пролазност овог света и живота. Истовремено, људи као „небоземна бића“, оваква искушења треба да посматрају у широј перспективи:

„На живот вечни који надилази време и простор у коме се тренутно налазимо“.

Пандемија кроз коју пролазимо ограничава неке могућности и занимања која су људи могли раније да упражњавају, подсетио је владика такође, али нас и подстиче на позитивне промене.

„Да разговарамо једни са другима, да чланови породице више бораве једни са другима, а не да свако живи само свој живот у свом свету“.

Повратак традицији не значи повратак прошлости, већ проналажење смисла живота у Христу, у садашњем времену и тренутку, сматра владика.

Не дамо светиње

Црква, каже, већ 22 године одолева „нападима, клеветама али и отвореним изливима мржње“ и труди се да не то не узврати истом мером.

„Наше светиње су духовни светионици не само за наш српски народ, већ и за све који живе на овом простору. Дај Боже да наше комшије Албанци то једном схвате и разумеју“, поручује владика.

Истакао је да ће Црква учинити колико може да са српским властима и међународним представницима помогне да се српска баштина сачува што боље и да са косовским Албанцима српски народ и црква живе у миру, поштујући једни друге.

„Али, у случају негирања нашег идентитета, права и слобода увек ћемо бити ту да подигнемо смирено, али и одлучно, наш глас и боримо се за очување наших светиња и опстанак верног народа на овом простору. Наше светиње су нас одржале не само на Косову и Метохији, него посвуда где Срби живе, и зато уз речи ‘Не дамо светиње’, бранимо све што је наше и не посежемо за оним што припада другима“, нагласио је.

Извор: Јединство, Радио Косовска Митровица

Check Also

Полазници Призренске летње духовне школе посетили Ораховац и Велику Хочу

Педесетак студената из свих крајева Србије, али и из Црне  Горе и Републике Српске,  ових …