Брнабић: Регион фрустриран односом ЕУ према проширењу

Брнабић је новинарима у Бечу, где је учествовала на Самиту Аустрија – Западни Балкан, који је организовао аустријски канцелар Себастијан Курц, казала да од свих проблема који постоје када је реч о евроинтеграцијама два су највећа и то што постоје државе чланице Уније које су апсолутно против проширења и питање постављања нових преседана.

“Јасно је свима да постоје државе чланице које су апсолутно против проширења и скептични су према даљем проширењу, али не кажу то отворено”, казала је Брнабић.

Додаје да шта год уради нека земља региона која стреми ка ЕУ, ипак остаје нешто што није довољно.

“То је политичка игра која ће бити контрапродуктивна јер ће се људи уморити. Мислим да би било искреније да те државе чланице кажу да за њих не постоји проширење, али не верујем да ће се то десити”, наглашава премијерка.

Према њеним речима, други проблем је постављање преседана, а најновији је тај да чланице решавају билатерална питања користећи европске интеграције.

На питање да ли има заједничке декларације, Брнабић каже да је нема, нажалост, и да је прихваћена декларација канцелара Курца и представника ЕУ Мирослава Лајчака.

“До последњег тренутка смо се трудили да нађемо компромис, Србија је пристала на многе ствари, била сам и на ивици ножа за неке ствари како бисмо показали конструктивност. На неке ствари сам пристала тек када је Курц замолио да прихватимо, али је некако на крају Курти скинуо ту декларацију са стола”, казала је Брнабић.

Додаје да је то нова реалност и да неће бити лако и каже да сматра да сада и све више партнера у ЕУ схвата колико је то све тешко.

Наводи да за само два дана из Приштине стижу два потпуно различита сигнала и у том смислу наводи да је јуче Вјоса Османи дозволила усвајање много озбиљнијих докумената, Стратегије за Југоисточну Европу, где се Косово спомиње не само са звездицом, већ је свуда где се спомиње фуснота и позвала се на Бриселски споразум, док данас имамо другачију поруку.

“Та непредвидивост је додатни изазов са којима се сви, не само централна Србија, суочавамо, нова је ситуација за нас, никада није досадно”, казала је.

На питање да ли је дошло до неких непријатних тонова са премијером привремених приштинских институција Аљбином Куртијем, Брнабић каже да није било простора за разне конфликте.

“Једни другима смо рекли све што смо имали, нисам желела да улазим у расправе, поновила сам наше ставове и то је то, трудимо се да будемо конструктивни”, додала је.

Говорећи уопштено о ономе о чему се разговарало током Самита у Беочу, Брнабић каже да је било изазовно причати на теме регионалне стабилности и чути нешто ново, с обзиром да се за неколико дана већ по трећи пут састају.

Захвалила се аустријском канцелару Себастијану Курцу на организацији Самита, као и на томе што увек отворено показује посвећеност стабилности региона, али и искрено “гура” агенду проширења ЕУ.

Наводи и да је канцелар Курц рекао најлепше ствари о Србији, у смислу борбе са пандемијом вируса корона, али и да је Аустрија завидно гледала на Србију почетком кампање имунизације, али и у односу на економске резултате током 2020. године, као и на прогнозирани БДП за ову годину.

Теме су биле, како је навела, изазови регионалне стабилности.

“Ту увек имају отворена питања, али морамо да нађемо начин да сарађујемо. Зависи од региона, ми се трудимо да будемо конструктивни и долазимо на све састанке и ту смо као партнери који желе да допринесу другачијој будућности региона”, навела је Брнабић.

Курц и Лајчак се надају деблокирању приступног процеса Западном Балкану

Аустријски канцелар Себастијан Курц истакао је данас да је веома битно да се Западни Балкан врати на „радар ЕУ“, јер је приближавање тог региона важно, како за Западни Балкан, тако и за саму ЕУ.

Курц је, на конференцији за новинаре после Самита о Западном Балкану, на којем је учествовала премијерка Ана Брнабић, рекао да је позвао своје колеге из региона јер је Западни Балкан веома битан за Аустрију.

С тим у вези је подсетио на тесне економске, историјске, људске и културне везе. „Имамо и пуно људи у Аустрији пореклом са Балкана, а имамо истовремено ситуацију да је Аустрија најважнији инвеститор на Балкану. Те државе су важан економски партнер, многа радна места на Балкану, али и у Аустрији зависе од те снажне сарадње“, истакао је он.

Курц је казао да се Аустрија већ дуго залаже за европску интеграцију Западног Балкана, да подржава реформе.

„Пандемија је не само ЕУ, већ и државе Западног Балкана снажно потресла, и довела до тога да су многе теме потиснуте. Сада је време да се поново бавимо Западним Балканом“, објаснио је он.

Пренео је да је са премијерима региона разговарао на три теме, при чему је прва била заједничка борба против пандемије.

„Знате да смо пандемију победили тек када све државе буду победиле ову пошаст. Сами не мозете победити пандемију. Снажном сардњом коју сада имамо уверен сам да ћемо постићи важан успех“, рекао је он.

Подсетио је да је Аустрија координисала донацију вакцина ЕУ, те пренео да је аустријска влада донела одлуку да донира милион доза вакцина региону.

„Од августа до краја године испоручићемо милион доза вакцина”, најавио је Курц.

Поред тога, истиче, да се Аустрија на европском нивоу залаже да се сва правила за путовања која се сада усаглашавају буду договорена и са трећим државама, а тако са земљама Западног Балкана.

Друга тема, додао је, била је приступна перспектива региона.

Указао је да постоје и даље изазови, као што су дијалог Београда и Приштине, али и много посла на реформама у свим државама.

Међутим, додаје да је остварен и напредак, који мора бити признат од стране ЕУ.

С тим у вези Курц је посебно апострофирао Србију, рекавши да се та земља позитивно развија, и да то мора бити признато од ЕУ, односно награђено.

Истакао је да постоји различити напредак земаља Балкана на путу ка ЕУ, али и да је приметан свуда застој у том процесу.

„То повезујем са пандемијом, јер је Брисел био фокусиран на борбу против Ковида 19. Сада мора бити циљ да друге теме ставимо на агенду“, поручио је он.

Курц је рекао да се Аустрија усагласила са Словенијом, која током председавања ЕУ Западни Балкан ставља висок на агенду приоритета. „Надам се да ћемо тако дати свој допринос да после Ковида покренемо нову динамику у процесу европског приближавања Балкана“, објаснио је он.

Трећа тема Самита, рекао је, била је борба против илегалне миграције.

Казао је да борба против илегалне миграције може бити успешна само деловањем са партнерима, а државе региона су значајни партнери за Аустрију.

„Договорили смо да сарадњу даље проширимо, да помогнемо државама Западног Балкана у тој борби. То неће бити помоћ тим државама, већ нешто од чега ми профитирамо. Што се пре стане на пут илегалној миграцији то је већа шанса да мигранти не дођу до ЕУ“, објаснио је он.

Рекао је да је циљ да се балканска рута учини што неатрактивнијом, чиме би се спречило да мигранти крену на пут ка ЕУ.

Изасланик ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак је казао да је Самит у Бечу важан догађај у време рефлексије и обновљеног фокуса на Западни Балкан.

Подсетио је на повезаност ЕУ и Западног Балкана, указујући да је Унија највећи донатор, инвеститор и трговински партнер региона.

Истовремено, констатовао је, да после 18 година од Солуна, није дошло до већег помака у приступању региона Унији.

Указао је да је само једна држава постала чланица, две преговарају, а остале још нису отвориле приступне преговоре. „То показује да не радимо добро. Зато је потребан дијалог, тако и о нормализацији односа Београда и Приштине, али и о приступању региона ЕУ, те и дијалог између ЕУ и земаља региона“, додао је Лајчак.

Најавио је да ће ове године бити пуно догађаја везаних за Западни Балкан и изразио наду да ће бити могуће деблокиразти процес проширења.

„То је у интересу региона, али и саме ЕУ“, закључио је Лајчак.

Извор: Танјуг