Од 9. јуна када се вратила у свој стан у родној Ђаковици, Драгица Гашић иако, како каже, никада никоме није ништа нажао учинила, свакодневно је изложена претњама, нападима и малтретирању. Једном речју, овде као да се труде ко ће више да загорча живот овој жени, чији је једини грех то што је Српкиња и што жели да живи у свом родном граду.
“Прво су ме каменовали када су ми поломили ролетне на прозору, тада сам позвала полицију, која је убрзо по доласку и отишла. Највећи страх осетила сам када су ми на вратима залепили слику жене са ножем на врату, чула сам да су пред вратима, изашла сам и упитала их шта то раде, а они ми одговорили да добро погледам слику. Тада сам такође позвала полицију, али ми они не могу много помоћи, јер комшије прате ситуацију. Када полиција оде, креће узнемиравање”, рекла је Драгица Гашић.
Надлежни из општине Ђаковица одузели су чак и блиндирана врата, која је Драгици, како би колико-толико заштитила свој стан, донирао Привремени орган Скупштине општине Ђаковица са измештеним седиштем у Косовској Митровици.
Драгица за РТВ Грачаница истиче да су врата однели док је она била у општини како би поднела захтев за монтажу, и да јој ,по свему судећи, и на овај начин поручују да овде није пожељна.
“Директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић је обећао да ће ми помоћи у свему и поручио ми је да је јако срећан што сам пробила лед и вратила се у Ђаковицу”, истакла је Драгица Гашић.
Овој одлучној и храброј жени била би, како каже, највећа жеља да њеним стопама пођу и други расељени Срби из Ђаковице. Нада се да ће се то ускоро и догодити.