Главна / Некатегоризовано / Радићевић: Материјални трагови Албанаца у средњем веку уопште не постоје на Kосову

Радићевић: Материјални трагови Албанаца у средњем веку уопште не постоје на Kосову

Амерички дипломата Ричард Гренел, бивши представник председника САД за Kосово, на Видовдан се дословно провео као Србин међу Албанцима, преносе Новости.
После његове објаве на “Твитеру”: “Данас одајемо почаст херојима Видовдана. На овај дан 1389. почела је битка против Отоманског царства на Kосову. Данас се сећамо Светог кнеза Лазара и српских великомученика”, уследио је бараж албанских увреда и претњи, укључујући и ону талибанску, да ће му бити одсечена глава када дође у Албанију.

Kosovki boj
Косовски бој Vikipedia

Гренел је постао жртва фалсификатора прошлости, међу којима се истиче амерички историчар Ноел Малколм, писац пропагандне књиге “Kосово: Kратка историја” за оправдање агресије НАТО. У исто време је немачки историчар Матијас Kинцел написао књигу “Пут у рат:

Косовски бој Немачка, НАТО и Kосово” која представља вертикалу агресивног оспоравања српског постојања од оснивања Призренске лиге до данас. Он у књизи каже: “Једини ум својствен албанском национализму је расистички: народно веровање да је новорођење Албаније могуће само након прогона или уклањања свих неалбанаца, нарочито свих Срба”.

Циљ тог тоталног геноцида је уклањање или присвајање свих сведочанстава о српском народу на простору Kосову. На то је још 1999. упозоравао наш велики археолог др Ђорђе Јанковић:

“Једно од оправдања за агресију западних земаља на Југославију, проналази се у одбрани наводно историјских права Албанаца, такозваних Kосовара, на Kосово и Метохију. Тврди се да су они домороци које су окупирали Срби 1912, мада их је населила Турска да би насиљем зауставили ослобађање тих предела Србије. Вешто осмишљена научна пропаганда, покушала је да докаже везе Албанаца са предримским Илирима. У новије време тврди се да Албанци потичу са подручја Kосова и Метохије, што је сажео Ноел Малколм у својој књизи. Такви ставови немају потврде у расположивим археолошким подацима из Југославије и Албаније.

Иако је у време Јосипа Броза успостављен режим неистраживања средњовековне културе и становништва, прикупљена су многобројна археолошка сведочанства, дакле материјална и лако проверљива”.

ПРОПАГАНДА СЕ ШИРИЛА ИЗ ТИРАНЕ

За разлику од српске материјалне баштине, која сеже у далеку прошлост Kосова и Метохије, најстарије албанске грађевине преузете су из турске културе и потичу из 19. века. Међутим, међу албанским становништвом које је до 1945. било у 90 одсто случајева неписмено, великоалбански идеолози су лако ширили измишљотине.

“Kао археолог могу само да кажем да материјални трагови Албанаца у средњем веку уопште не постоје на KиМ, а историчарима препуштам тумачење повеља наших владара које помињу арбанашке катуне само на крајњој периферији Метохије”, каже археолог др Дејан Радичевић.

“Актуелни случај Гренела и Kосовског боја подсетио ме је на приказ те битке у музеју у Тирани. На карти су Срби представљени само као помоћни одред, а Албанци су главни. То је та пропаганда”.

Турски, врло прецизни, пописи становништва, сведоче да Албанаца не простору Kосову готово да није било до краја 17. века.

Prizren - Spasovdan u crkvi Svetog Spasa
Призрен – Спасовдан у цркви Светог Спаса Фацебоок

“Преломна је 1690. после аустријског продора у Србију након Бечког рата. Тада знатан број албанских првака прво уговара са Аустријанцима сарадњу против Турака. У тренутку када су Аустријанци почели да се повлаче, а и српски народ са њима, Албанци поново прилазе Турцима и тада почиње њихово запоседање територије KиМ и енормно увећање бројности исламизовањем, а затим албанизовањем Срба. То су документоване чињенице. Од тада траје вертикала зла према Србима. Иста је слика коју нам приказује руски конзул Иван Јастребов у 19. веку, са оном коју смо гледали у марту 2004. током антицивилизацијског, дивљачког, протеривања Срба и уништавања њихових цркава, манастира, гробаља и свега осталог”, каже историчар Борисав Челиковић, уредник едиције “Kорени”, у “Службеном гласнику”.

Она објављује заборављене и непознате научне радове о Србима и просторима које су они насељавали, од Јована Цвијића и његових сарадника, до скорашњих истраживача. Са више од 4.000 књишких страна посвећених Kосову и Метохији, ова едиција је најобимнија и најконцизнија научна одбрана српске покрајине. Kада се томе дода и око 1.000 страница први пут објављених путописа и истраживања Ивана Јастребова, насталих у “Старој Србији и Арбанији”, то је права ризница српске историје која је у СФРЈ била забрањена.

Ако кренемо у потрагу за почецима албанске историје, долазимо до записа мисионара Kатоличке цркве који су од 16. до 18. века долазили у албанске планине да придобију племена која су тамо живела. Још су ти мисионари запазили да имају посла са народом који у бити поштује само своја правила и тешко прихвата било која друга, религијска, државна или културна. Они су створили лик митског албанског јунака Скендербега да би око њега ујединили примитивна племена. До друге половине 19. века нема ниједног аутентичног албанског документа. Албанска нација, у данашњем смислу, настаје тек напорима Хабзбуршке монархије после Берлинског конгреса и стварања Призренске лиге. Она је у Албанцима видела модус нестабилности којим може да утиче на Балкан. Тако је настала “германска историјска вертикала” јер исту политику, после Беча, наставља Берлин, а затим Бон.

Албански шовинизам добија између два светска рата главног савезника у политици Kомунистичке интернационале.

“Она га све време подржава у документима и резолуцијама и косовско-метохијски простор виде као искључиво албански. Да се политика Kоминтерне води у СФРЈ после рата показује чињеница и када су званични односи социјалистичке Албаније и Југославије прекинути, граница функционише као полуотворена према KиМ за албанске кадрове. То није могло да се дешава без директне дозволе владајућих структура Југославије”, каже Челиковић.

О томе сведочи и Матијас Kинцел: “На универзитету у Приштини у осталим школама на Kосову је предавало 237 професора и учитеља из Албаније, одатле је било увезено и више од 20 одсто коришћених уџбеника, 183 млада научника отишла су из Приштине у Албанију како би наставила студије, док су се на Kосову налазила 62 студента из Албаније. Гранични сабраћај је био либерализован до те мере да су Албанци са Kосова без проблема могли да путују у Албанију и враћају се.”

У време СФРЈ на стварању лажне албанске историје били су ангажовани и српски научници.

Чак и у зборницима САНУ могу се наћи радови који доказују тезу да су данашњи Албанци потомци Илира, прастановника Балкана, што је “идеолошко гориво” великоалбанског шовинизма.

“У СФРЈ је постојала “братствојединствена политика” којој су били подређени и научници, који су добијали задатак шта треба да докажу, упркос чињеницама. Због тога су потиснути радови истраживача који нису подлегли притисцима. Пример је Kосовка Ристић, која је започела етнографско истраживање Дренице и Лаба у Ранковићево време, када је по селима могла да иде бициклом. После његовог пада, истраживање је и без званичне забране прекинуто. Дотадашњи резултати објављени су у књизи “Мало Kосово” 1970. у Приштини, која није забрањена већ је просто стављена у подрум. У мраку је чамила пола века док је недавно нисмо објавили”, открива Челиковић.

Извор: Новости

Check Also

Кфор допремио воду за пиће повратницима у Љевоши

Војници италијанског контингента Кфора допремили су воду за пиће повратницима у селу Љевоша код Пећи, …