У Српском културном центру у Приштини одржано је предавање на тему крсна Слава и постављена је изложба фотографија славског колача ауторке Оливере Радић.
Крсна Слава је дан када породица слави свеца за којег верује да је њен заштитник и давалац благостања, а српски народ је једини хришћански православни народ који на овакав начин прославља своје светитеље.
“Да смо ми православни Срби, посебан народ у читавом свету управо говори и то што имамо крсно име и славимо крсну Славу, почевши од Светог Саве првог српског просветитеља и учитеља који је у наше домове увео светитеље”, рекао је Станиша Арсић, приштински парох.
“Слава се некада у нашем дому славила тако што су мушкарци били у једној соби код деде, у другој соби за трпезом седеле су жене. На софри се налазио славски колач, жито и мезе. Ми, тада деца, нисмо смели да улазимо у собу све до оног тренутка када је требала да се пева Слава”, речи су Оливере Радић, предавача и ауторке.
Славском колачу који је најважније обележје Крсне Славе, домаћице придају много пажње. Изглед и обичаји припреме разликују се од дома до дома, али оно што је најважније је да се колач припрема са много љубави и посвећености.
“Битно је шарање колача, то се углавном ради печатима, постоји највећи који се назива поскурник и он се углавном ставља преко целог колача и на литурђину, која се раније месила и носила у Цркву. Жене још шарају, одн. праве руке Пресвете Богородице преклопљене, затим бокал са вином, листове, плетенице, воћкице и остале разноврсне украсе како би колач био украшенији и лепши од осталих”, закључила је Радићева.
Предавања о Крсној Слави и изложба фотографија славских колача део су пројекта “Нематеријално богаство” који је подржало Министарство културе и информисања Владе Републике Србије.