Главна / Вести / Косово и Метохија / Девет година без ЗСО, још једна неславна годишњица Бриселског споразума

Девет година без ЗСО, још једна неславна годишњица Бриселског споразума

Први Бриселски споразум од кога се очекивало да отвори пут нормализацији односа Београда и Приштине потписан је на данашњи дан пре девет година, али готово целу деценију албанска страна није испунила оно што је за српску заједницу на КиМ у овом документу било од кључног значаја – није формирала Заједницу српских општина.

Споразум од 15 тачака до данас је остао са неспроведених првих шест које се односе на обавезе Приштине око ЗСО.

Прва тачка овог документа гласи: “Постојаће Заједница општина у којима Срби чине већинско становништво на Косову”.

Договор даље предвиђа да ће ЗСО имати председника, потпредседника, Скупштину, Веће.., као и да ће имати пун надзор над областима економског развоја, образовања, здравства, урбанизма и руралног развоја. На ово су свој параф 19. априла 2013. ставили тадашњи премијери (Србије) Ивица Дачић и (Косова) Хашим Тачи у присуству високе представнице Европске уније за спољну политику Кетрин Ештон.

У ЗСО, како је планирано, треба да уђе десет општина: Лепосавић, Звечан, Северна Митровица, Зубин Поток, Партеш, Ранилуг, Ново Брдо, Грачаница, Штрпце и Клокот.

У покушајима да оправда због чега ЗСО не постоји ни 2022. године, актуелни косовски премијер Аљбин Курти углавном се позива на пресуду косовског Уставног суда о принципима за формирање Заједнице из 2015. године говори да ЗСО “крши дух и текст Устава”, као и да би њеним формирањем Косово “постало нова Босна”.

На другој страни, став Београда је да без формирања ЗСО не може да се крене напред у процесу дијалога и нормализације односа.

“Без ЗСО не знам како можемо да идемо даље и да разговарамо о другим питањима. Спремни смо да идемо даље, али све мора да буде испуњено, наша страна је све испунила”, рекао Петар Петковић, главни преговарач Београда после разговора са Мирославом Лајчаком у Бриселу у фебруару, када се оно што је било замишљено као нова рунда дијалога две стране уз посредство ЕУ, завршило одвојеним састанцима главних преговарача са европским посредником.

Осим ЗСО, што је обавеза приштинске стране, Бриселски споразум је предвиђао и да сва полиција на северу Косова буде интегрисана у оквир Косовске полиције, да судске власти функционишу у оквиру правног система Косова, као и да се општински избори у северним општинама 2013. године организују уз посредовање ОЕБС-а у складу са косовским законом. Те тачке, за које је била задужена српска страна, испуњене су.

Ако се питају Сједињене Америчке Државе, оне су за то да се ЗСО формира, али “не на начин да она буде слична Републици Српској или да угрожава суверенитет и функционисање институција у Приштини”. Наиме, специјални изасланик САД за Западни Балкан Габријел Ескобар сугерисао је да би Приштина требало да размотри могуће моделе за ЗСО који не би угрозили суверенитет Косова.

“Ми подржавамо формирање ЗСО из много разлога. Почетни споразум о томе је постигнут, а косовски Уставни суд је прогласио да су неке његове тачке неуставне, али да сама ЗСО није. Током дијалога, на Србији и Косову је да утврде како би та заједница могла да изгледа”, рекао је недавно Ескобар.

“Формула” коју је почетком године лансирао представник ЕУ за дијалог Мирослав Лајчак по којој – Србија има право да поднесе своје предлоге за ЗСО, али да Косово нец́е бити приморано да потпише било шта што мисли да је штетно, звучи као да о томе шта је и како треба да изгледа ЗСО тек треба да се прича, као да у Бриселу потписани документи о ЗСО не постоје. Ако је тако, питање је, онда, чему флоскула “све што је договорено у дијалогу мора да се спроведе”?

Извор: Косово Онлајн

Check Also

Филиповић: Чекам позив суда поводом ухапшеног младића на Газиместану

Никола Недељковић из Београда који је јуче ухапшен на обележевању Видовдана на Газиместану налази се …