Амбасадор Србије у САД Марко Ђурић истакао је да сви они којима је стало до мира и стабилности на Балкану не могу седети скрштених руку пред, како је навео, националистичком агресијом косовског премијера Аљбина Куртија.
“Нема и неће бити заокрета америчке политике према Косову и Метохији кад је реч о њиховом погледу на статус наше јужне покрајине. Бар не на краћи и средњи рок. То је стварност, иако бисмо сви, наравно, желели другачије и радимо свим силама на томе да дугорочно ускладимо наше интересе и подигнемо ниво међусобног разумевања. САД су на КиМ интервенисале ‘99. за време Клинтонове, демократске администрације, али су једнострано проглашену независност признале 2008, у осмој години мандата председника Џорџа Буша млађег, дакле за време републиканске администрације. То је, дакле, пре две и три деценије био двопартијски пројекат политичке класе у САД”, отворено у разговору за Курир каже Марко Ђурић.
Говорећи о односу америчких администрација према Косову и о ранијем периоду, Ђурић каже да је то било “потпуно друго време и овде и тамо”.
“Треба истаћи да се од тог времена много тога променило у Србији, на самом КиМ, унутар САД и шире у свету, што све веома не иде наруку сепаратистима у Приштини. Због тога Куртијев тоталитарни режим жури с настојањем да убрзано и до краја спроведе етничко чишћење Срба с подручја КиМ. Упркос различитом виђењу статуса КиМ, Србија и САД данас интензивно сарађују у борби за заштиту појединачних и колективних људских права Срба на КиМ. Са друге стране, тоталитарни режим Аљбина Куртија једностраним деструктивним потезима свакодневно урушава саме темеље демократије и мултиетничког карактера друштва на КиМ. Куртијева шовинистичка клика спроводи агресивну етнонационалистичку политику прогона Срба и других неалбанаца. Све оно у шта је међународна заједница уложила десетине милијарди долара америчких и европских пореских обвезника руши се и нестаје. Зато су потребне неодложне и још снажније и конкретније реакције међународних представника”, додао је Ђурић.
Очекујете ли да ће и неке конкретне мере бити предузете против Куртија и Приштине или ће ипак поново остати само мртво слово на папиру?
Сви они којима је стало до стабилности, мира и будућности Балкана не смеју седети скрштених руку пред Куртијевом националистичком агресијом. Из крајње практичних разлога залажем се за санкционисање Куртија, његових сарадника, као и институција које су укључене у подривање регионалне стабилности и колективна кршења људских, политичких и економских права Срба и других заједница на КиМ. Курти и његов тоталитарни режим воде хибридни конфликт са Србима на КиМ и против Србије. Као такви они су највећа претња миру, регионалној стабилности, али и демократији у нашем региону. Куртијева политика чини регион рањивим на различите малигне утицаје. Ово се не односи само на Србију. Курти и његови помоћници се активно мешају у унутрашње политичке процесе у Северној Македонији и настоје да остваре контролу над делом политичког система ове државе, директно подривајући њену самосталност. Сви они који мисле да се Куртијеве амбиције завршавају на подизању његове заставе у српским срединама на северу КиМ требало би да поново проуче цео случај. То није ни близу тачно. Такође морамо бити потпуно свесни да Куртијев режим сигнале попут најаве продаје “џавелин” ракета, без обзира на евентуалне циљеве и намере оних који су овакву одлуку донели, тумачи као охрабрење за своје деловање. Између објављивања ове одлуке и Куртијеве забране динара, која је на прагу да изазове хуманитарну катастрофу огромних размера, нису прошле ни две недеље. Потребно је да разумемо да Куртијев режим разуме само језик недвосмислених порука и санкција.
Седницу СБ УН многи су оценили као историјску. Шта је оно најважније што смо чули и што се тамо догодило?
Председник Вучић је упалио светло у СБ УН и пред очима читаве међународне јавности изнео истину о бруталности Куртијевог тоталитарног режима. Србија је, инсистирањем на одржавању ове седнице, на важном испиту показала да је слободна и самостална земља која се не либи да своје интересе штити на сваком кораку и користећи доступна правна и политичка средства. Ово упркос лажима које су о овој теми ширили и неки противници власти у Србији. Председник Вучић је све ово извео на веома делотворан начин, о чему сведочи и политичка бура у Приштини и општа оцена да је Курти доживео фијаско пред СБ УН. Можда најбоља потврда размера Куртијевог дипломатско/политичког дебакла лежи у измишљању приче о атентату на њега у Скопљу од стране српских служби, које су муњевитом брзином демантовали и македонски МУП и тужилаштво, излажући Куртија додатној бламажи.
А који су практични резултати са седнице?
Важно је и то што је тема КиМ враћена, мимо редовних седница о раду Унмика, пред највиши форум УН после више од две деценије. То јесте историјски успех само по себи, мада су околности настале деловањем Куртијевог тоталитарног режима толико тешке да можда и није време за мерење дипломатских успеха. Такође, важно је и што се јасном осудом 13 од 15 чланица СБ, четири од пет сталних чланица, Куртијев тоталитарни режим нашао у међународној изолацији барем на теми укидања динара.
Чули смо у СБ УН и америчку амбасадорку, која је такође позвала Приштину да промени одлуку о укидању динара… Ипак, и даље чујемо Аљбина Куртија да понавља исте реченице и не мари за сва ова упозорења. Како ће се ова ситуација завршити?
Стратешки, Курти жели стварање етнички чисте велике албанске државе и сопствену промоцију у врховног лидера свих Албанаца, уз подразумевајућу политичку контролу над низом влада и институција у региону за припаднике његовог радикалног покрета. На тактичком нивоу, у страху од могуће промене међународних околности, он жели да пре европских и америчких избора осигура себи још један мандат, могуће на ванредним изборима који би били одржани у току ове године. На оперативном нивоу у ту сврху Курти појачава своју кампању прогона Срба и “суверенизације” КиМ, која се огледа у гашењу српских институција и перфидном притиску за исељавање Срба и гашење српских институција. Такође, желим посебно да укажем српској јавности да постоји једна ствар коју Курти ради веома вешто. То је пропаганда према међународној јавности. Његов режим је изградио веома модеран и ефикасан апарат за производњу и пласирање дезинформација, који је великим делом усмерен на обмањивање међународне јавности. Ова гебелсовска машинерија лажи делује 24/7 с великим ресурсима и покрива све, од свакодневног креирања наратива и прича, преко друштвених мрежа, где су ангажоване армије ботова које објављују садржаје на енглеском и таргетирају кључне актере са индивидуалним приступом свакоме. У креирању наратива учествују и сам Курти и његови сарадници, али и за ту сврху посебно ангажовани страни саветници. Размере ове операције дезинформација су такве да можемо рећи да оне чине кључни елемент хибридног сукоба који Куртијев тоталитарни режим води против нас. У таквим условима енормно је важно кад од представника САД и других држава које су признале тзв. независност КиМ пред СБ УН чујемо поруке које руше Куртијеву кулу лажи.
Били сте уз председника Вучића у Њујорку и баш тада је он и најавио ваш повратак у Србију и важну функцију коју ћете обављати. Претпостављам да је реч о извршној власти, а неки вас виде на месту шефа дипломатије. Колико су такве спекулације утемељене?
Мој повратак у Србију није ствар спекулација, заиста се враћам за неколико недеља за стално. Све остало биће предмет одлука за то надлежних инстанци, о чему ће јавност бити благовремено обавештена. Веома се радујем прилици да за Србију направимо нешто добро.
Сада имате и дипломатско искуство… Колико ће вам то олакшати посао?
Нисам навикао и не волим да превише говорим о себи. Професионално искуство имам, с реализованим веома садржајним мандатом дипломатског саветника председника Србије 2012-2014, затим позицијом преговарача Србије у Бриселском дијалогу кроз 221 рунду дијалога и вођењем Канцеларије за КиМ, дакле српских институција у покрајини у периоду 2014-2020, те овим периодом 2020-2024. у Вашингтону. Осећам се делом председниковог и државног тима и идеја да Србија буде челично снажна и бриљантно успешна ме мотивише да дајем апсолутно све од себе и том циљу све друго подредим.
Кад би у неколико реченица требало да резимирате ваш мандат амбасадора у САД, шта би било оно најважније што бисте истакли? Шта сте успели да урадите од зацртаног, колико је било тешко, колико сте пута рекли себи – шта ми је ово требало?
Променили смо парадигму српског присуства и деловања у најважнијој земљи западне цивилизације, која диктира и обликује токове светске политике, економије, безбедности, поп културе. За будуће генерације остаће нова зграда амбасаде на корак од Беле куће, као и нова резиденција, које су постале важно стециште политичког и културног живота и окупљања српске заједнице. Вишеструко је увећан број пријатеља Србије у Конгресу САД, основан је Српско-амерички пословни савет, који окупља водеће америчке компаније, као група која заговара јачање веза наше две земље. Вишеструко је увећана економска размена и посебно српски извоз у САД, где сада имамо велики суфицит и снажно и растуће партнерство, посебно у области високих технологија. Ангажовали смо водеће лобистичке компаније да свакодневно заступају наше интересе пред политичком класом САД и да допринесу промени имиџа Србије. Почели смо конкретним деловањем да покрећемо на политичку акцију бројну и утицајну српску заједницу у САД организацијом више великих конвенција у главном граду САД, отворен је и директан лет “Ер Србије” за Чикаго. Иницирали смо и започели спровођење програма размене између МСП и Стејт департмента и први пут имамо наше дипломате на пракси у амерчкој дипломатској служби… Кад је реч о спортској дипломатији, реализовали смо први пут у Вашингтону вечери српског наслеђа у НБА лиги, ове године се надамо и првом гостовању једног познатог НБА тима у Србији… Створили смо снажан темељ за даље деловање, озбиљну политичку инфраструктуру и преузели део контроле над тим како ће се обликовати овај за интересе наше државе кључни однос.
Европски парламент усвојио је резолуцију која је прилично негативна по земљу… Она није правно обавезујућа, али оцене су да ће у рукама ЕУ бити оружје које увек може да потегне. Какве последице очекујете?
Свакоме ко прати јавно мњење у Србији јасно је да Драган Ђилас на изборима може да победи само уколико промени име у Александар Вучић. Пошто групација око поменутог политичара лобира за забрану употребе имена Александар Вучић, не бих се изненадио уколико затраже резолуцију ЕП овакве садржине. Шалу на страну, поштујем све политичке лидере за које су људи гласали, али тужно је што у оваквим околностима, уместо за државни интерес, има људи који толики новац и труд улажу у себичне циљеве.
Председник Вучић је пре неколико дана рекао да је управо сада право време за формирање великог народног покрета за Србију… Кад то можемо да очекујемо и зашто је баш сада право време?
Председник Вучић је човек који не само што има визију развоја и постојаног напретка Србије у кључним областима већ поседује и богато искуство у њеној вансеријски успешној реализацији. Поглед споља на Србију као и међународне прилике показују да нам је слога никада потребнија. Окупљање друштва око јасно дефинисаних заједничких циљева је најбоља формула за скоковит раст и развој Србије. Покрет би могао да нам помогне и да формулишемо и остваримо заједничке циљеве и снове.
Која су вам реална очекивања од америчких избора? Колике су шансе Доналду Трампу? И како би, генерално, на Србију могао да се одрази исход избора… Најпластичније, исплати ли нам се више да навијамо за Трампа?
На америчким изборима треба да навијамо за Србију и све оне који су опредељени за позитивне релације с нашом земљом, без обзира на партијску припадност. Увлачење у било које стране идеолошке поделе нам не може користити. Морамо стварати нове пријатеље свуда. Тако да за нас буде добро ко год да победи.
За понедељак је заказана конститутивна седница Скупштине Београда, али још није кристално јасно постоји ли већина. Шта ће се сутра на тој седници догодити? Хоће ли Београд добити власт или се иде на нове изборе?
Да будем потпуно искрен, тренутно боље знам шта се дешава у локалној самоуправи града Вашингтона и односима градоначелнице Мјуријел Баусер и градског већа Вашингтона. Такође примећујем да Београд напредује муњевитом брзином и то је један од главних утисака свих странаца који посете наш град. То ме испуњава поносом. Испратио сам и кад је мања група појединаца покушала да демолира Скупштину града. Мислим да је то било разорно за кредибилитет опозиције у међународној арени. Сигурно није користило ни имиџу Србије.
Извор: Косово онлине/Курир; Фото: Бета