ВестиКосово

Ђурић: Ситуација на Косову најгора у последње две деценије

Министар спољних послова Србије Марко Ђурић изјавио је да је ситуација на Косову најгора у протекле две деценије, наводећи да је Београд увек спреман за дијалог, те да ће процес нормализације односа у блиској будућности бити настављен.

У интервјуу за Курир, на питање види ли стварну вољу и жељу међународних фактора да се дијалог Београда и Приштине одблокира, Ђурић је одговорио да су протекли месеци били период у којем је било нереално имати ту врсту очекивања.

„Европска унија је била заузета својим унутрашњим административним и кадровским пословима, на Косову и Метохији је такође у јеку изборна кампања, ситуација на терену је најгора коју смо имали у протекле две деценије, а спољнополитичка пажња структура у ЕУ је усмерена на нека друга подручја. И поред наше доследне опредељености за оживљавање дијалога, то питање очигледно није било први врху листе приоритета ЕУ“, констатовао је министар.

Додао је да је питање нормализације односа Београда и Приштине увек на столу у спољнополитичким контактима српских званичника, али да је пажња европске политичке јавности окренута на другу страну због акутних изазова на источним границама ЕУ.

„Ми смо увек спремни да учествујемо у дијалогу са Приштином уз посредовање ЕУ, и процес нормализације односа ће неминовно у неком тренутку у блиској будућности и суштински бити настављен“, уверен је Ђурић.

Говорећи о очекивањима у вези са одлуком о отварању Кластера 3, Ђурић је указао да је Србија од Европске комисије у протекле три године добијала препоруке за отварање тог преговарачког Кластера и да је, реално, већ дуже време спремна за тај корак.

Поручује да би позитивна одлука земаља чланица ЕУ да отпочне процедура за отварање тог кластера била би признање напорима које је Србија уложила у досадашњем реформском процесу и охрабрење да настави усклађивање с политикама ЕУ.

„Србија би то схватила као израз поверења наших европских партнера и гест пружања руке, и ми бисмо се постарали да то поверење оправдамо. Србија је земља у срцу Европе и искрено жели да постане део ЕУ породице, а сваки гест охрабрења је пре свега важан у симболичком смислу, не само онима који вредно раде на реформама, већ пре свега грађанима који већ дуже време нису добили јасну политичку поруку да у процесу проширења ЕУ има и неког фактичког помака“, навео је шеф српске дипломатије.

Напомиње да је веома важно да ЕУ на сваки начин остане присутна у Србији и да се грађанима упуте јасне поруке да перспективе чланства у ЕУ остају отворене.

Ђурић је подвукао да ће Србија, ако се говори о реформском процесу, за пуноправно чланство у ЕУ бити спремна до краја 2026. године. „На то смо се јавно обавезали и нашим грађанима и међународним партнерима. Уверен сам да ћемо делотворношћу на том плану још једном потврдити и наш политички кредибилитет и наше административне капацитете. Тема проширења се дефинитивно враћа на високу позицију политичке агенде ЕУ, и верујем да ћемо и ми и наши европски партнери до тада бити зрели за наредни политички корак“, рекао је Ђурић.

Додаје да су од кредибилних саговорника стигла уверавања да ће врата за улазак у ЕУ остати отворена за кандидате из региона, али да ће исход пре свега зависити од стратешких одлука европских партнера. А, какве ће оне бити за две или три године, каже министар, остаје да се види.

„Многима је данас због усложњавања геополитичке ситуације тешко да процене шта ће бити за месец дана, а камо ли за две или три године. Политика проширења је у протеклим деценијама била најуспешнија политика ЕУ, и у њој се огледала сама суштина идеје стварања јединственог европског политичког, економског и безбедносног простора. Ми ћемо, дакле, бити спремни, а ЕУ ће морати да обави један озбиљан политички солилоквиј, односно да неке ствари рашчисти сама са собом“, јасан је Ђурић.

Када је реч о односима са САД, министар појашњава да су, иако је Србија у политичком смислу усмерена ка ЕУ, која јој је најзначајнији економски партнер и представља непосредно политичко окружење, а циљ јој је пуноправно чланство у ЕУ, САД и даље епицентар светске политичке и економске моћи, тако да Србија може много и да научи и да добије уколико настави да инвестира у процес унапређења српско-америчких односа.

Подсећа да САД у великој мери управљају светским процесима и имају политичке капацитете и економске ресурсе без премца.

„Србија своје политичке и економске интересе дефинише на рационалан начин, а одлука да наставимо да изграђујемо стратешки дијалог са САД је управо плод дубоког промишљања и сагледавања наших дугорочних интереса. Најнепосредније бенефите имали бисмо на пољу економије и технолошког развоја. Као амбасадор у САД учинио сам значајне кораке у том смеру, повећавајући нашу политичку видљивост, стварајући другачији имиџ и репутацију Србије и градећи механизме сарадње на различитим нивоима. Наставићемо да обострано корисну билатералну сарадњу градимо и са администрацијом Доналда Трампа и верујем да имамо основа да се надамо да ће наредне четири године бити можда и најплодотворније у историји српско-америчких односа“, каже Ђурић.

У вези са сусретом премијера Србије Милоша Вучевића са Доналдом Трампом на отварању обновљене катедрале Нотр Дам, министар појашњава да су у дипломатији, церемонијални догађаји, који на први поглед немају нарочиту политичку тежину, неретко најважнији.

„У Паризу су се на отварању обновљене катедрале Нотр Дам окупили сви који у политичком смислу нешто значе у Европи. Посебну политичку и дипломатску тежину том догађају дао је управо новоизабрани председседник САД Донал Трамп, и била је то прилика за многе да направе први непосредни контакти са човеком који ће у наредне четири године бити на челу најмоћније државе света. Председник Трамп познаје прилике у нашем региону, одлично је информисан о Србији и свестан политичких и економских потенцијала које наша држава има. Протеклих година смо вредно радили на томе да изградимо канале комуникације са политичким структурама које ће у наредном периоду водити САД, и у том смислу је премијер Вучевић одлично искористио прилику и остварио за Србију важан контакт“, наглашава Ђурић.

Када је реч о Илону Маску, Ђурић је указао да се протеклих година бележи значајан развој инвестиционе активности компанија из САД у Србији, као и да је од укупног износа инвестиција, који није мали, важније је то што Американци инвестирају највише у области високих технологија, и то директно утиче на раст продуктивности и конкурентности наше ИКТ индустрије, на ниво извоза те врсте услуга и изградњу економије засноване на знању. То, додао је, помаже да велики број домаћих ИТ стручњака остане у Србији, а отвара се и простор да се са америчким партнерима изгради модернији и функционалнији енергетски систем.

„Маскова пословна империја је адмиралски брод америчке високотехнолошке индустрије, али и много више од тога. Евентуална одлука Маска да инвестира у Србији била би наравно и јасна политичка порука, с обзиром на његову позицију у новом политичком естаблишменту у Вашингтону“, сматра Ђурић.

На питање да ли би поновни улазак Трампа у круг најутицајнијих светских политичара, могао да доведе до краја рата у Украјини, Ђурић одговара да је реч о озбиљном човеку и политичару, чија реч има велику тежину, који је свој долазак у Европу након победе на председничким изборима искористио и за покретање те теме.

За шефа српске дипломатије нема сумње да ће ситуација у Украјини бити један од спољнополитичких приоритета Трампове администрације, али примећује и да не треба сметнути с ума да је у догађаје у Украјини уплетено много „стејкхолдера“, односно заинтересованих страна.

„Биће, дакле, потребно помирити многе интересе, што није једноставан политички и дипломатски задатак. У интересу Србије, али и целог човечанства, јесте да тај рат, који је однео застрашујућ број жртава и потпуно узбуркао политичке и економске односе у свету, буде приведен крају, на трајан и одржив начин. Желимо Трамповој администрацији успех у томе, и спремни смо да, као неко ко има братски однос и са Украјинцима и Русима, на сваки начин помогнемо да се до мира дође“, рекао је Ђурић.

На питање колико му је као министру спољних послова Србије изазовно и тешко да буде шеф дипломатије земље која покушава да буде глас разума у међународној политици, јасно истиче да Срби своју слободу и независност нису ни стекли ни сачували лако.

Додао је да је, док су неки у Европи државност такорећи добили на тацни, независна и самостална Србија заслужена небројеним људским животима.

„Када ме питате да ли је данашњој генерацији тешко да брани такву Србију одговор је потврдан, али жртве које ми подносимо нису ништа у поређењу са жртвама које су подносили наши преци. Наша тренутна политичка и међународна позиција плод је и наших историјских искустава и наших стратешких опредељења. Истина, живимо у времену када се они који се осећају угрожено окупљају у таборе, а једноумље је у међународној политици данас често на цени. Но, ми смо то што јесмо, и, иако смо у сваком смислу конструктиван и кредибилан међународни партнер, љубоморно чувамо нашу слободу, независност и војну неутралност. Тиме никога не угрожавамо, већ смо, напротив, фактор мира и стабилности. Нисмо са таквом политиком усамљени, јер широм света је све више земаља које деле сличне вредности, али у нашем ближем окружењу смо свакако специфична појава“, истакао је Ђурић.

Упитан како Србија гледа на слом режима и дешавања у Сирији, Ђурић је констатовао да су међународни односи тренутно у бурној и турбулентној транзиционој фази, изразивши наду да ће се међународна комуникацијавратити на „мирнодопски мод“ и да ће кризне ситуације бити решаване кроз постојеће мултилатералне канале и инструменте.

Поручио је да Србија поштује међународно право и на становишту је да је управо међународно право најбољи оквир за решавање геополитичких изазова.

„Разорни геополитички процеси којима смо и данас сведоци почели су на овим нашим просторима, и ми данас можемо само да саосећамо са напаћеним народом Сирије и да тим људима пре свега пожелимо мир. Ми смо у протеклом периоду недискриминаторно, вођени искључиво хуманитарним мотивима, помагали угроженом становништву Сирије лековима, храном и одећом, и спремни смо да то наставимо да чинимо и у будућности“, набројао је министар.

Када је реч о држављанима Србије у Сирији, каже да се према евиденцији МСП-а, у тој земљи тренутно налази десетак држављана Србије и да је реч о људима са двојним држављанством.

Напомиње да је Сирија велика земља и да је у овом тренутку ситуација тамо толико изазовна да је немогуће дати прецизан одговор на питање да ли су ти људи угрожени на неки начин.

„У условима прекинутих или отежаних комуникација и тако интензивног друштвеног и политичког превирања немогуће је одржавати стални контакт са нашим држављанима, али верујем да ћемо када се ситуација стабилизује имати прецизније информације. У овом тренутку нам је, рецимо, познато, на основу информација добијених од међународних хуманитарних организација, да се известан број наших држављана, налази у сабирним камповима на истоку Сирије које контролише курдски СДФ“, рекао је министар Ђурић.

Извор: Косово онлајн

Прикажи још
Back to top button