ВестиКосово

Павковић: ЕУ нема механизме да приволи Приштину да се дође до договора о употреби динара

Данас у Бриселу нова рунда дијалога Београда и Приштине на нивоу главних преговарача. То је седми састанак на којем ће се разговарати о забрани употребе динара на КиМ. Милош Павковић из Центра за европске политике каже за РТС да Европска унија нема механизама и могућности да приволи Приштину да се дође до договора, као и да много већи притисак могу да изврше појединачне земље. Поручује и да је премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти практично већ у кампањи, као и да се може очекивати да крене са кажњавањем српских трговина и одузимањем робе како би себи побољшао шансе.

Милош Павковић наводи да је у претходна три месеца одржано шест рунди дијалога, као и да је ово седма са једином темом динара, јер није дошло до договора.

Шта у српским срединама на КиМ очекују од дијалога

У српским срединама на КиМ од дијалога очекују неко решење које ће Србима, а има и Албанаца који примају пензије у динарима, омогућити да нормално долазе до својих примања и да не размишљају о томе да ли ће им егзистенција бити угрожена или не.

Уназад три месеца сви који зависе од динара не могу до својих примања и других давања на КиМ. По динаре иду у Куршумлију, Рашку, Врање, Бујановац. Губи се време у одласку до банкомата на административним прелазима, беспотребно се троше гориво, новац. Људима се додатно компликује живот, који је ионако искомпликован и сведен између притисака власти у Приштини са једне и очекиване помоћи и реаговања власти у Београду са друге стране.

Уредба монетарних власти у Приштини од пре три месеца забрањује у платном промету коришћење било које друге валуте осим евра. У страху да могу да буду кажњени, у већини трговинских и угоститељских објеката у српским срединама у централном делу КиМ престали су од пре два дана да врше наплату робе и услуга у динарима.

Истекао је рок за прилагођавање грађана на нову уредбу, а из банке у Приштини се још нису огласили и навели да ли ће предузимати кораке према онима који буду и даље користили динаре.

Страх је присутан и решење пронађено у Бриселу значило би једну врсту олакшања да живот може да се настави колико је то могуће нормално у датим условима.

На питање да ли ће међународна заједница надокнадити оно што је пропуштено током та три месеца, Павковић каже да је проблематично да ли под међународном заједницом сматрамо Европску унију или међународну заједницу која укључује и земље Квинте.

“Уколико посматрамо само Европску унију, показало се да ЕУ нема механизама и могућности да приволи Приштину да се дође до договора. Међутим, када говоримо о међународној заједници, ту долазимо до појединачајих држава као што су Немачка, Француска, Италија, па и САД који имају много већи утицај и могу да изврше много већи притисак на Приштину како би се до договора дошло”, поручује Павковић.

“Сада је питање да ли је ово остављено само Европској унији. Уколико јесте, онда бих био веома скептичан што се тиче доласка до решења. Али уколико се активирају појединачајно државе на билатералном нивоу и на тај начин изврше притисак, у том случају можемо очекивати долазак до решења”, додаје Павковић.

Подсетио је на Охридски споразум који је, како наводи, заправо више био резултат тих појединачајих притисака и ангажовања Немачке и Француске него самог Мирослава Лајчака и Европске уније.

“Тако да и у овом случају уколико буде довољно активности од стране појединачајих држава можемо очекивати и можда неки договор данас”, навео је Павковић.

„Сада је фокус на томе да се Приштина приволи на компромис“

А управо је посредник у дијалогу Мирослав Лајчак уочи ове нове рунде преговора рекао да верује у решење уз компромис и флексибилност обе стране. Говорећи о томе како да читамо ту поруку и каква се флексибилност очекују од Београда, Павковић каже да се та порука односила на Приштину.

„Они су правили проблеме и нису били отворени за компромис. Србија је више пута излазила са различитим решењима. Мислим да је проблем ту конкретно око лиценцирања Банке Поштанска штедионица. То је нешто што је неприхватљиво Приштини и они око тога нису хтели да устукну. Мислим да је то питање кључно и да ће се о томе данас разговарати. Лајчак је поменуо да је он већ прошлог пута имао један компромисан предлог коју је Приштина одбила и мислим да је сада заправо фокус на томе да се Приштина приволи на компромис. Мислим да није проблем у Београду, већ конкретно Приштина”, наглашава Павковић.

Када је реч о томе како да се Приштина приволи на компромис ако се користи тако умерени дипломатски речник где се на одговорност позивају обе стране, Павковић наводи да Европска унија нема конкретне инструменте.

“Европска унија није чак ни медијатор, него и фацилитатор у дијалогу што врло ограничава њен мандат и њену улогу. Уско гледано, ЕУ једино што обезбеђује је неког ко је посредник у дијалогу и просторије за сам дијалог. Она нема механизме да натера обе стране да нешто усвоје или не, да нешто се договори или имплементира. То се показало и кроз Охрадски споразум. Једини механизам притиска ЕУ јесу претприступни фондови за Србију и такозвано Косово и сада имамо и План раста. То је нешто с чиме Европска унија може да врши неки притисак, али се показало да није довољно. Чак и у случају када су прошле године уведене рестриктивне мере приштинској страни, оне нису уродиле плодом”, поручује Павковић.

„Курти је већ у кампањи, можемо очекивати да крене у кажњавање српских трговина и одузимање робе“

Званично више не може ни да се употребљава динар на Косову и Метохији, а на питање да ли очекује неке казне за оне угоститеље или трговце који буду наставили да користе динар у наредном периоду, Павковић каже да је премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти практично већ у кампањи, па се и то може очекивати.

“Приштина се налази пред парламентарним изборима који редовно треба да буду почетком наредне године, али већ се неко време шушка о потенцијалним ванредним парламентарним изборима. Дакле, Аљбин Курти је већ на неки начин у кампањи. Можемо очекивати да он онда заоштри своје потезе и да самим тим крене и у кажњавање српских трговина, одузимање робе како би себи побољшао шансу у кампањи. Он је показао и раније да не преза од рестриктивних мера према српској заједници. Значи, он је неко ко је спреман на такве екстремне потезе и уопште ме не би изненадило уколико би се он таквог потеза и либио”, објашњава Павковић.

„Курти љут зато што Косово није примљено у Савет Европе“

Поред тога, поручује да Курти таквим потезима шаље и поруку међународној заједници.

“Он је тренутно љут зато што Косово није примљено у Савет Европе и како ствари стоје неће се наћи на агенди Комитета министара и чини ми се да сада овим подизањем тензија и унилатералним акцијама такође шаље поруку западним партнерима да може додатно да ескалира ситуацију уколико Косово не добије чланство у Савету Европе”, додаје Павковић.

Истиче да није сигурно да се пријем такозваног Косова неће наћи на дневном реду Комитета министара Савета Европе 16. или 17. маја, али да како тренутно изгледа тога нема у агенди.

“Она може да се промени у било ком тренутку, значи може се десити и вече пред сам састанак да се Косово стави на агенду, али имајући у виду да је био телефонски разговор председника Макрона са Аљбином Куртијем 23. априла, где је он изричито тражио од Куртија конкретне кораке успостављања Заједнице општина са српском већином, а Курти је изричито опет рекао да не жели то да уради, можемо очекивати да се просто неће наћи уколико се нешто не промени у том светлу, значи у конкретном контексту формирања ЗСО”, сматра Павковић.

О забрани уласка патријарха и глумаца из Београда: Антицивилизацијски чин владе у Приштини

Говорећи о забрани уласка патријарху Порфирију на територију КиМ, као и јучерашњој забрани позоришне трупе из Београда, Павковић каже да Срби са жаљењем гледају на такве потезе.

“То је један врло непријатан, антицивилизацијски чин владе у Приштини, јер када посматрамо читав процес нормализације односа Београда и Приштине, имамо тај политички ниво, то су главни преговарачи, политичари, председници влада и држава, али имамо и тај сегмент цивилног друштва, цркве, уметника, глумаца који су, чак и када овај политички део није функционисао и када нисмо имали нормализацију на политичком нивоу, увек су ту постојале те неке размене цивилног друштва, цркве. И сада када затворимо и тај канал који је једини функционисао, то шаље једну врло озбиљну поруку и то је врло забрињавајуће, јер на тај начин влада у Приштини затвара све канале нормализације, додатно подиже тензије и антагонизује српску заједницу и односе између Срба и Албанаца на Косову и Метохији”, истиче Павковић.

Поручује да је то врло негативна порука како за Србе на Косову и Метохији, тако и за читав регион и за западну међународну заједницу.

Ипак, та порука се завршила само саопштењем Квинте и ЕУ да су забринути због конкретне ситуације.

“Наравно да та забринутост није довољна. Више пута су се ЕУ и западне државе обраћале саопштењима, то није довољно. С друге стране, Курти је толико непредвидив да они заправо не знају шта ће да раде са њим. Чак и те санкције које су уведене као рестриктивне мере прошле године, нису довеле апсолутно ни до каквог резултата. Тако да, мислим да међународна заједница није сигурна како да реагује и питање је да ли постоји политичка воља међу западним државама да заправо искористе неке јаче механизме притиска на Приштину”, каже Павковић.

„Скуп у Атини није по најбољој дипломатској пракси“

У недељу је у Атини одржан скуп Албанаца на којем је био и Еди Рама. На питање како тумачи ту Рамину посету, Павковић каже да тај скуп у Атини није по најбољој дипломатској пракси.

“Друго, имајући у виду да је Самоопредељење (Ветëвендосје) регистровано као странка и у Северној Македонији и да су учествовали на изборима, имали смо недавно посету Куртија Скопљу, чини ми се да ту постоји нека врста ривалитета између Куртија и Раме у околним државама на Балкану за то ко ће бити, да кажемо, регионални албански лидер. И то је нешто што, чини ми се, није добро и не шаље позитивну поруку, јер се води једна трка између албанских лидера ко ће имати већи утицај у суседним државама“, каже Павковић.

Напомиње да се на такве потезе не гледа благонаклоно ни у Северној Македонији, а ни у Грчкој.

„Видели смо осуде и грчких званичника за овај Рамин потез. Тако да, у сваком случају, мислим да лидери треба да се окрену својим матичним државама, а не да воде кампање у суседним”, закључио је Павковић.

Прикажи још

Повезани артикли

Бацк то топ буттон