Радосављевић: Српска заједница на Косову најдезинтегрисанија од 2013. године

Директорка „Нове друштвене иницијативе“ Јована Радосављевић изјавила је у Приштини, говорећи о правима невећинских заједница на дискусији о Извештају ЕУ о Косову за 2024. годину, да је српска заједница најдезинтегрисанија од 2013. године и да нема изгледа да ће се та ситуација променити. Она је говорила и о злоупотреби Косовске полиције од стране владајуће партије и случајевима бруталности према Србима.

Шеф Канцеларије ЕУ на Косову Аиво Орав рекао је на почетку дискусије на којој се говорило о реформи јавне управе, слободи изражавања, основним правима…, да је циљ дискусије да се добије једна повратна информација о извештају и препоруке.

Он је истакао да 92 одсто грађана Косова подржава приступање Косова у ЕУ.

„Више од 50 одсто верује де ће се ово придруживање догодити пре 2030. године. Више од 50 одсто верује да је разлог зашто Косово не напредује ка ЕУ сама Европска унија, да Европска унија не третира Косово исправно, на фер начин, да поставља услове, а мало њих сматра да Косово само треба више да уради како би убрзало процес усклађивања са законодавством ЕУ и да имплементира то у свом законодавству“, рекао је Орав.

Радосављевић је истакла да је чињеница да је и пре изласка косовских Срба из институција постојао проблем у заступљености невећинских заједница у институцијама, како на централном, тако и вертикалним и хоризонталним нивоима.

„То представља значајан проблем и поставља се питање који су то разлози због којих немамо довољно невећинских заједница заступљених у овим институцијама. Имамо министарства или одређене институције где чак немамо ниједног представника, на пример, српске заједнице“, рекла је Радосављевић.

Она је истакла да за то постоји много разлога, а да је један претходио изласку Срба из институција. То је, како је навела, криминализација једне целе заједнице и стварање перцепције о једној заједници од стране владајуће партије, као и недостатак унутрашњег дијалога и смисленог приступа укључивања ових људи у институције.

„Канцеларија за заједнице је поменута у Извештају о напретку и забрињавајућа је чињеница, као што је и указано, да ми већ више од три године немамо директора те Канцеларије која је важна за невећинске заједнице, а исто тако смо у међувремену имали проблем додељивања фондова који нису били усмерени на заједнице којима је то намењено, односно, већину ове помоћи од стране Канцеларије добиле су организације из већинске заједнице“, рекла је Радосављевић.

Једна од препрека на које се наилази када је у питању заступљеност невећинских заједница у институцијама, истиче Радосављевић, је питање Закона о употреби језика и обавеза службеника да буду у могућности да комуницирају на званичним језицима са својим грађанима.

Радосављевић је на питање шта би Влада Косова могла да уради на изградњи поверења између институција и косовских Срба, навела „да не ради оно што је радила до сада“, у смислу политике које су имале далекосежне последице на српски народ на Косову.

Она истиче да се последњих година српска заједница осећа као да нигде не припада и да су располућени између Приштине, Београда и међународне заједнице.

„А зашто се ми сада налазимо у овој ситуацији? Фокус јесте у претходним годинама и месецима био на северу Косова, али све што се дешавало на северу Косова имало је импликације на југу. Проблем је у томе што је, посебно за српску заједницу на Косову, процес интеграције веома болан процес и процес у коме они нежељено учествују, а нису део преговора, нити учествују у процесу одлука како ће се та интеграција десити“, рекла је Радосављевић.

Српска заједница на Косову је најдезинтегрисанија од 2013. године, истиче она, без изгледа да се та ситуација промени.

„На све то ми имамо излажење из оквира дијалога и адресирања питања која су у оквиру самог процеса дијалога, која се третирају од стране косовске владе као унутрашња питања Косова, самим тим, без консултација, без узимања у обзир потреба грађана. Одређене услуге институција које пружа Република Србија својим државаљанима се гасе, док се тим људима не нуди алтернатива, и на крају, грађани су ти који највише пате од последица сада већ угашених услуга или прилагођавања њиховог живота новој реалности“, рекла је Радосављевић.

Позитивна ствар која је поменута у извештају је, како истиче, напредак по питању чланства Косова у Цефти, али са друге стране, како наводи, уступак од стране косовских власти који је направљен, а тиче се укидања забране увоза робе из Србије, који је, подсећа, био безбедносна мера, а да ниједан случај не постоји да је оружје или муниција пронађена у тим истим камионима, не даје задовољавајуће ефекте.

„Та мера се сада спроводи само на једном прелазу-Мердару, заобилазећи два прелаза на северу, који би у суштини требало да убирају приходе, порез, од тог увоза, Јариње и Брњак, и тај приход би ишао директно у Фонд за развој севера који је један од веома ефективних и важних механизама који су произашли из Бриселског дијалога. Проблем за сада није решен, увоз тече успорено, а српске робе на северу готово да и нема“, рекла је Радосављевић.

Друга важна ствар која мора да се адресира уколико се говори о изградњи поверења између косовских Срба и институција је, како каже, злоупотреба Косовске полиције од стране владајуће партије.

„Случајеви бруталности од стране полиције према грађанима додатно отежавају идеју где ми можемо да дођемо до једне узлазне путање када је изградња поверења у питању“, рекла је Радосављевић.

Истакла је да такође треба променити наративе који долазе од власти у Приштини.

„Мора да се промени наратив, да се поново реадресира шта значи мултиетничко Косово, јер очигледно да је временом дошло до тоталне извитоперености тог термина и поимања шта значи мултитетничко Косово, што би требало да буде једно грађанско друштво које у себи има различите етничке групе који уживају једнака права, а не друштво једне већинске заједнице и осталих мањина“, рекла је Радосављевић.

Реџа: Странка на власти да заустави нападе на новинаре

Џемајл Реџа из Удружења новинара Косова говорио је о слободи говора на Косову и истакао да је велики проблем сигурност новинара.

„Неведено је у извештају да је 2023. година била најтежа што се тиче безбедности новинара последњих година због напада новинара на северу. У року од пет недеља било је 30 физичких напада. Ми смо заинтересовани да пратимо те случајеве и неки од тих случајева су отишли на суд“, рекао је Реџа.

Он је истакао да је разних напада било и током 2024. године и да нису сви напади физички, већ да имају друге облике, а да велики број долази од виших јавних службеника.

Удружење новинара Косова позива да странка на власти заустави нападе на новинаре и подстицање напада на медијске раднике, истакао је.

„Како се приближавају избори забринути смо да ће ситуација постати тежа, јер ће последње две недеље медији играти битну улогу за мониторинг кампања и давања једнаког простора онима који се такмиче“ рекао је Реџа.

Истакао је да је Закон о независној комисији за медије велики проблем за Удружење и да цивилно друштво није укључено у јавну дискусију приликом израде закона.

„Ми смо своје примедбе и забринутости представили, а Влада Косова није узела у обзир ни извештаје стручњака из савета Европе где је пронађено да неке тачке нису у складу са Уставом Косова“, рекао је он.

Реџе је истакао да медији на српском језику на Косову у већини случајева раде свој посао професионално, али да студије показују да највећи део српског становништва на Косову као прву тачку референце имају медије у Београду.

„Нажалост, ту је тај другачији пејзаж у односу на Косово и како се извештава и већи део медија који тамо контролишу странке на власти имају говор мржње према Албанцима и Косову, али имају неприкладан језик и за саме људе унутар Србије који се противе Влади и цивилном друштву који се противе тој политици“, рекао Реџа.

Такође, на дискусији су говориле и Никол Фарнсворт из Мреже жена Косова, која је причала о учешћу жена у јавној управи, док је Арбереша Лоџа из групе за Правно политичке студије говорила о реформи јавне управе.

Извор: Косово Онлине