Стојановић: Вратио сам се из Норвешке без оклевања, Косово и Метохија су моји корени

Док си у иностранству недостају ти домовина, пријатељи, колеге, пацијенти…све време си носталгичан и осећаш неку празнину, преноси своје искуство доктор Далибор Стојановић који је након рада у Норвешкој одлучио да се врати и поново потражи посао у Дому здравља Грачаница.
Како наглашава у разговору за Косово онлајн, и поред љубазних људи, уређеног норвешког здравственог система и добре плате, превагнула је жеља за повратком, јер га је, каже, срце стално вукло на Косово.
Стојановић је са својом сестром, која је такође лекар, отишао да ради у Норвешку. То, напомиње, није била лака одлука.
Уложили су много труда, научили језик, нострификовали дипломе, међутим, осећај припадности и жеља да буду тамо где су њихови корени, каже доктор, били су неодољиви.
„Да, срце је вукло ка Косову Могу вам рећи да то није била лака одлука отићи, а још тежа је била одука вратити се назад поред свог труда уложеног у тај пројекат одласка у Норвешку. Међутим, када на крају размислите и сагледате све чињенице и шта вам пружа живот у иностранству, онда схватите да није битна ни каријера, није битан ни новац, већ је најбитније да будете у својој земљи, са својим народом, породицом, пријатељима колегама и пацијентима“, рекао је Стојановић.
Када је рекао да се из Норвешке враћа на Косово, реакције његове породице и пријатеља су, истиче, биле помешане.
Породица га је подржала јер су знали колико му је та одлука важна, али су истовремено били забринути због изазова који га овде чекају.
Пријатељи су такође показали разумевање, мада је било и оних који су сматрали да је повратак велики ризик.
„Прво су сви били у шоку знајући колико дуго смо сестра и ја радили на тој идеји одласка у Норвешку. Ми смо се припремали на тај корак читавих пет година, учили норвешки језик, али не само језик, већ нам је пуно времена одузело учење норвешке културе, како се то тамо живи. Одлазак је захтевао и одређене финансије када је у питању нострификација дипломе како бисмо могли да радимо као лекари у Норвешкој. Они су били у шоку, знали су колико смо били упорни у томе што радимо, били смо амбициозни. Међутим, на крају су нас сви подржали, највише родитељи они су били пресрећни, можда су мало у почетку били забринути с обзиром на то да смо остали без својих радних места у Србији“, појашњава Стојановић.
Додатни „ветар у леђа“ му је, каже, била чињеница то што се ситуација у Србији, када је реч о запошљавању лекара у здравству доста променила, те је сада просто незамисливо, као што је раније био случај, да не може да се нађе посао.
Међутим, додаје да није пуно оклевао када је одлучио да поново потражи посао у Грачаници и поред комплексне ситуације на Косову.
Једина брига била је, наглашава, да не заузме радно место некоме ко можда чека на посао.
„Ја нисам пуно оклевао да поново потражим посао у Грачаници иако су ме многи одговарали да то није можда паметна идеја с обзиром на тренутну ситуацију на Косову. Најпре сам разговарао са својим колегама и директорком Дома здравља у Грачаници и питао да ли постоји могућност да се ја тамо вратим. Оно што нисам желео јесте да то радно место заузмем неком другом ко можда чека на посао. Након тога се укључила канцеларија која је основана при Министарству здравља и просто они су нас подржали у целом том пројекту повратка назад“, наводи Стојановић.
Према његовим речима одлука да се врати у Дом здравља у Грачаницу била је дубоко лична и вођена осећајем припадности и одговорности према својој заједници.
Грачаницу је срце српске културе на Косову, али и место опстанка и наде, оцењује доктор изражавајући уверење да својим повратком може да допринесе њеном развоју.
„Грачаница има своју историју. Грачаница и КиМ су моји корени. У Норвешкој се некако увек, без обзира колико сте дуго тамо осећате као странац. Ја не могу ништа лоше да кажем о Норвешкој, то је једна лепа земља, са финим људима, који вас подржавају у свему. Међутим, ипак вас вуче та носталгија назад ка својој домовини и просто је незамисливо колико је то јако у вама. Ја сам први отишао у Норвешку, то је било крајем маја ове године, а сестра је дошла нешто касније у септембру. Стално смо одржавали те контакте и она види да ја нисам задовољан и пита ме ’па шта је проблем’ и ја кажем ’па не знам, тешко је’. Пролазимо кроз то како је на послу, па како су колеге, па супер су сви, плата је исто добра, али опет нешто вам фали, а то што вам фали је та празнина, носталгија, домовина, пријатељи, колеге, пацијенти и све“, појашњава Стојановић.
Доктор се почетком године наредне године враћа на своје радно место у Дому здравља у Грачаници где је провео 14 година као специјалиста опште медицине.
Како каже, нема више амбиција да живи и ради у иностранству.
„Надам се даљем усавршавању из своје области. Тако да то је то, немам више никаквих амбиција што се тиче одласка у иностранство. Може то да буде само у форми усавршавања, стицања нових знања и вештина које касније могу да применим у својој земљи и у свом здравственом систему“, закључио је он.
Извор: Косово Онлине