Уставни суд би у наредним данима требао да донесе одлуку у вези са наставком процеса конституисања Скупштине Косова, а правни стручњаци упозоравју на последице уколико се то не деси, пише Албанијан пост. Бивши заменик председника Уставног суда Кадри Крјезију сматра да Косово нема другог излаза осим да распише преверемене изборе, док истраживач Косовског правног института Мељош Кољши напомиње да свака одлука Суда мора одржавати равнотежу између гарантовања институционалне функционалности, заштите уставног поретка и поштовања воље грађана на изборима.
Скупштина Косова је у „фази чекања“, која би требало да траје до 8. августа, али и након тог датума остаје нејасно да ли ц́е се законодавна власт вратити пуној функцији или ц́е се отворити пут за одржавање превремених избора.
Уставни суд не може наметнути политичку вољу – решење кризе не може доц́и од суда, вец́ остаје одговорност самих посланика да обезбеде спровођење његових одлука и да поштују дух Устава, констатује Албанијан пост.
Бивши заменик председника Уставног суда Кадри Крјезију каже да после 8. августа очекује повратак политичких процеса у „колосек нормалног уставног функционисања“.
„Пошто је истекао рок од 30 дана за конституисање Скупштине, сматрам да ц́е Уставни суд отворити пут изборима, односно вратити доношење одлука суверену“, рекао је Криезију додајући да ка изборима Косово „не води“ Уставни суд, већ председница.
Сматра да Косово тренутно нема другог излаза него да организује превремене изборе.
„По мом мишљењу, Суд ц́е највероватније признати право председника да распише изборе. Очекујем да ц́е у следец́ој кампањи политичке странке бити пажљивије, да ц́е мање псовати и да ц́е се уздржати од токсичног понашања. То ће отворити пут сарадњи након потврђивања резултата“, каже Криезију.
Истраживач Косовског правног института (ИКД) Мељош Кољши наводи да ако суд одлучи да ц́е непоштовање рока донети одређене последице, онда оне морају бити јасне и спроводиве.
„Уставни суд има неколико опција за решавање институционалне кризе, али се истовремено суочава са јасним ограничењима која произилазе из самог уставног поретка дефинисаног Уставом и претходне судске праксе. Свака одлука која ц́е бити донета мора одржавати равнотежу између гарантовања институционалне функционалности, заштите уставног поретка и поштовања воље грађана изражене гласањем“, указује Кољши.
Према његовим речима, то захтева приступ који не прелази дефинисане надлежности и који јача правну сигурност и поверење у демократски поредак.
Између осталог, објашњава се да постоје нека јасна ограничења у погледу онога што Уставни суд не може да уради, а не може да одузме мандате посланицима.
„Мандат произилази из гласа грађана и заштиц́ен је Уставом. Било каква интервенција у том погледу била би неуставна и кршила би принцип народног суверенитета. Механизми за губитак мандата су јасно дефинисани Уставом и законом и не могу се превазиц́и тумачењима судова која превазилазе њихову надлежност. Не може дати председнику додатна овлашц́ења за расписивање избора, ако нису предвиђена Уставом или законом. Свако прекорачење овог оквира представљало би кршење поделе власти и опасан институционални преседан“, додаје Кољши.
Сматра да би Уставни суд могао да понуди два решења за превазилажење политичког застоја.
„Постављање јасног и коначног рока за победничку странку да искористи право да предложи председника Скупштине, увек оправдавајуц́и пробијање уставног рока од 30 дана за конституисање Скупштине који је одредио сам Уставни суд“, рекао је Кољши.
У случају да исти процес поново не успе, прилика би требало да се пружи странкама које су биле у опозицији.
„Ако и тај рок не успе, право може прец́и на групу или коалицију која успе да обезбеди вец́ину за избор председника Скупштине, или да интервенише у вези са предлогом кандидата странке са највише мандата и његове/њене замене у случају неуспеха, увек образлажуц́и одредбу да предлог за председника Скупштине припада странци која освоји највише гласова на изборима“, рекао је Кољши.
Извор: Косово онлине
