На овогодишњем заседању Сабора СПЦ, које је одржано од 13. до 17. маја у Београду, посебна пажња посвећена је положају и проблемима Цркве како у Србији и Републици Српској, тако и у суседним државама и у дијаспори, а патријарх Порфирије поручио је да тренутна превирања у свету изискују непоколебљиво јединство.
Како је саопштено из СПЦ, као и ранијих година посебна пажња је посвећена извештају о стању у српској јужној покрајни.
,,Надовезујући се на ову тему, а потврђујући нераскидиву везу са извориштем нашег духовног и националног идентитета, оличену у личностима наших светих владара, Сабор је установио и једно ново одликовање – орден Светог Кнеза Лазара – које ће се додељивати члановима Цркве за опште заслуге“, наводи се у саопштењу.
Додаје се да је Сабор показао и бригу око унапређења духовног живота и организације СПЦ у расејању.
Како је наведено, у том духу, Сабор је обратио нарочиту пажњу извештајима о архипастирском раду архијереја у дијаспори, као и о завршетку правних и црквено-правних процеса у САД и у Великој Британији.
Сабор је констатовао неопходност да се настави процес црквено-правног уједначавања и у правним системима других држава широм дијаспоре у којима СПЦ има своју јурисдикцију.
Саслушани су и анализирани извештаји о раду Светог Архијерејског Синода и епархијских архијереја, као и извештаји о раду Патријаршијског управног одбора, Патријаршијске библиотеке, Музеја и Архива Српске Православне Цркве, као и добротворне фондације ,,Човекољубље“ и других фондација, установа и служби СПЦ у протеклом периоду.
У том смислу Сабор је са дужном пажњом и бригом разматрао могућности унапређивања рада црквених завода и јединица.
У саопштењу се наводи да је Сабор саслушао извештаје о раду свих образовних установа СПЦ, као и извештај саборске Комисије којој је поверено да припреми предлоге за реформу плана и програма средњошколског образовања у богословским школама СПЦ.
По саслушању, Сабор је прихватио закључке рада односне Комисије и донео одлуку о увођењу система четворогодишњег средњошколског образовања у српским православним богословијама које ће са применом започети већ од 1. септембра школске 2025/26. године.
Сабор је поклонио пажњу и питању измена и допуна 14. и 15. члана Устава Српске православне цркве који се тичу назива епархија и титулатуре епископа.
Како се наводи у саопштењу, у Светом Синоду мандат је престао митрополиту браничевском Игњатију и архиепископу горњокарловачком Герасиму, чиме ће они постати чланови заменици у наредном периоду.
Као чланови Синода у досадашњем мандату остају митрополит зворничко-тузлански Фотије и митрополит рашко-призренски Теодосије, а за нове чланове у предстојећем двогодишњем мандату изабрани су митрополит бачки Иринеј и епископ будимљанско-никшићки Методије.
Сабор је прихватио предлоге Комисије за припрему предлога за проглашење светих СПЦ те ће тако у Диптихе светих бити уписани Никодим, епископ далматински, затим исповедник вере протосинђел Кирил (Цвјетковић), свештеник Михаило Барбић, парох кртољски, свештеник Илија Родић, преподобномученик Јован Стјенички, света и блажена Ана, мајка светог Василија Острошког, мученици решковачки пострадали од Турака 1688. године, преподобномученици и мученици рмањски и мученици гаравички и бихаћко-петровачки.
Сабор се, и ове године позабавио духовним последицама ратних сукоба широм света те је поново подсетио релевантне међународне институције на страдање православних хришћана у Украјини, Сирији, Палестини и код нас, на Косову и Метохији.
Апелују на све који имају моћ да спрече даља крвопролића, мржњу, нетрпељивост, неправду и безакоње.
Током Сабора одржана је и седница Централног тела за довршење Спомен-храма Светог Саве на Врачару, којом приликом је примљен извештај овог тела о свим досадашњим радовима извршеним прилозима верника и уз помоћ државе, као и о преосталим радовима неопходним да се изведу у години пред нама.
Патријарх Порфирије, обраћајући се на почетку прве радне седнице епископима, казао је да се налазимо у турбулентним временима те да тренутно превирање у свету, као и у Србији, изискује непоколебљиво јединство.
,,Сада више него икада, морамо сведочити да је Црква Сабор. Она, дакле, сабира, не дели, не поистовећује се ни са једним фрагментом; она је целина верног народа, она премошћује разлике и мири“, навео је порфирије.
Како је додао, мора се сведочити да јединство Цркве превазилази све земаљске поделе.
,,То јединство се чува – не појачаним бављењем, нити поистовећивањем са световним питањима и недоумицама, него пророчком дистанцом од свих овоземаљских ‘сотириологија’. Јединство се чува братским саветовањем, поштовањем нашег црквеног предања и апостолске вере и молитве које нас конституишу као Цркву Христову“, навео је он.
Како је додао, када се сабирају у Сабор, не представљају појединачне епархије као изоловане административне јединице црквеног управљања, већ као носиоци једног и недељивог епископата Христовог, сведочећи о саборној пуноћи Цркве која се пројављује на сваком месту.
„Не састајемо се, стога, само ради расправе о административним питањима црквеног живота већ првенствено ради заједничког духоносног расуђивања о животу Цркве Христове у нашем историјском времену и простору“, поручио је патријарх Порфирије.
Овогодишње заседање Сабора СПЦ протекло је у атмосфери обележавања два велика јубилеја – 1.700 година од Првог васељенског сабора у Никеји и 850 година од рођења Светог Саве, првог српског архиепископа и просветитеља.
Како се додаје, оба јубилеја биће прослављена у току ове године литургијским сабрањима, као и научним скуповима, пригодним академијама, конференцијама, округлим столовима и изложбама у Београду и у епархијама СПЦ.
Извор: Танјуг / РТВ
