Породице киднапованих и несталих са Косова не смеју одустати од борбе за право на истину и правду која им је 26 година ускраћена, поручено је данас на конференцији „Трагање за несталима и сећање на жртве неће престати“.
„Ову годишњицу обележавамо како бисмо подсетили све успаване савести да изврше своје обавезе. И нечињење је злочин“, поручила је председница Удружења породица киднапованих и несталих лица са КиМ Верица Томановић.
Она је казала да жртве немају националност, због чега верују у убрзано расветљавање судбине несталих и наставак дијалога Београда и Приштине по питању несталих.
„И даље верујемо у наставак дијалога, да нестали буде приоритет између Београда и Приштине уз подршку МКЦК“, нагласила је Томановић.
Подсетила је да и српске и албанске породице више од 25 година живе са неизвесношћу и неподношљивим болом.
„Жрва нема националност. Све наше српске и албанске породице више од четврт века живе у неизвесности, неподношљивом болу, у духовном уништењу бројних чланова породице. Резолуција 1244 је и даље на снази. И Европа и свет имају обавезу да спроведу одредбе Резолуције у потпуности. Мир може бити заснован само на истини и правди, а не на сили“, казала је Томановић.
Подсетила је да је пре 26 година, након потписивања ВТС у Куманову и доношења Резолуције 1244 у Савету безбедности УН, гарантован мир свим заједницама на Косову, а уместо тога „настају дани пакла и ужаса, свакодневна киднаповања, убиства, застрашивања, протеривања“.
„Приватна и државна имовина су угрожени, власници домова, станова масовно су исељавани силом и претњама, куће и читава села спаљена, културни и верски споменици уништавани“, подсетила је Томановић.
Посебно је апострофирала ситуацију у КБЦ Приштина одакле су, без икакве реакције међународне заједнице, киднаповани и протеривани лекари и медицинско особље.
„Масакр Срба, политичких Албанаца, Рома и осталих вршени су по налозима војне команде ОВК наочиглед Кфора. Настаје период страха и безнађа за српски народ“, нагласила је она.
Подсетила је да је тада протерано око 250.000 Срба и других народа који ни 26 година касније нису враћени на Косово.
„Етничко чишћење градова и села се и даље наставаља“, прецизирала је Томановић.
Она је казала да непоштовањем Резолуције 1244 СБ УН „не може доћи до помирења“.
„Српски народ и остали, ми који смо пореклом са КиМ који и даље трагамо за својим члановима породица, не можемо одустати да инсистирамо на праву на истину, право на правду која нам је четврт века ускраћена“, нагласила је Томановић.
Она је казала да Удружење инсистира на обелодањивању истраге о Жутој кући у Албанији и трговини органима.
„Сигурни смо да је истраге било, али нама Еулекс није саопштио резултате“, навела је она.
Мистерија мртвачнице у Приштини
Члан Радне групе за нестала лица београдске делегације из Комисије за нестале Владе Србије Сузана Матејић казала је да је од 1999. до данас идентификовано мање од половине укупно несталих Срба и Албанаца.
„До данас је есхумирано, обдуковано и идентификовано 387 лица српске и неалбанске националности. Према консолидованој листи несталих тражи се још 568 српба и неалбанаца, а 1.033 су албанске националности. Значи, 26 након оружаног сукоба на Косову идентификовано је мање од половине укупно несталих Срба и Албанаца. Потрага за још 1.590 различитих националности траје“, казала је Матејић.
Додаје да је 2021. године формирана посебна Радна група за проверу посмртних остатака који се налазе у мртвачници у Приштини, али да је тек у марта ове године стигао позив да стручњаци из Београда дођу у Приштину како би се кренуло у идентификацију 354 посмртних остатака који се налазе у мртвачници у Приштини.
„За све нас, па и стручњаке је изненађење да тих 354 есхумираних похрањених посмртних остатака, иако је Међуродна комисија за нестала лица анализира све коштане узорке тих посмртних остатака нисмо имали поклапања, ДНК идентификација није дала позитиван резултат и ми данас не још знамо ко су они који се налазе у мртвачници. Деведесет пет одсто породица је дала крв за анализу. Дакле, урадили смо све што је до нас да би смо ушли у врло изазован стручан посао. Али, од 2021. године и када смо се жестоко борили да одмах кренемо у процес, тек у марту смо позвани да будемо позвани у мртвачницу у Приштини да би нам рекли шта су урадили. То је велики искорак“, рекла је Матејић.
Додала је да се прикупља сва документација како би се са колегама из Приштине „разрешила мистерија мртвачнице из Приштине“.
Ускоро закон о несталима
Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ђорђе Тодоров казао је да ово министарство оформиро радну групу која ће да изради свеобухватни закон који се бави питањем киднапованих и несталих који би требало да ступи на снагу следеће године.
„То је први пут да држава на овај начин регулише питање несталих“, казао је Тодоров.
Прецизирао је да ће се установити трајни механизам за трагањем и подршку породицама, али и да ће први пут законски бити признат статус несталих лица.
„Држава преузима активну улогу у тражењу. Није ништа више препуштено породицама. То је до сада најважнији корак у спајању права и правде за жртве“, навео је Тодоров.
Кривица међународне заједнице
Председница Координације српских удружења породица несталих, погинулих и убијених лица на подручју бивше Југославије Мирјана Божин упитала је ко је одговарао за почињене злочине, апострофирајући пре свега међународну заједницу.
„Постављала је оружане снаге да би се успостављао мир, али у њиховом присуству злочини су се настављали појачаним интензитетом. Како нико није одговарао за пропусте међународне заједнице“, навела је Божин.
Додала је да је кључни проблем што се потписани протоколи и декларације у свим државама бивше Југославије не примењују.
„Званичници у својим сусретима истичу да је то приоритетно питање, али у пракси то није тако. Тако је последње 34 године“, нагласила је Божић.
Додала је да многим државама бивше Југославије одговара да се о овој теми не говори.
„Резолуција 1244 је имала исту судбину других које су донете у СБ УН. Они који су је доносили нису имали намеру да је поштују. Тек када се реши судбина несталих тада може доћи до помирења народа бивше Југославије“, истакла је Божић.
Меморандум о сарадњи
На конференцији је потписан Меморандум о међусобној сарадњи сродних удружења породица несталих лица у Србији и Меморијалног центра Републике Српске.
„У ратовима на простору бивше Југославије страдало је 50.000 Срба. Највећи број у Републици Српској, 30.000 Због тога имамо обавезу да забележимо сећања, сведочанства свих породица убијених и несталих. Зато је потребна заједничка дигитална база српских жртава како бисмо нашој деци оставити ’бедем’ о српској историји и историјским чињеницама, а против историјског ревизионизма. Очекујемо да ће та база бити завршена до краја ове или почетка следеће године“, казао је директор Јавне установе Меморијалног центра Републике Српске Денис Бојић.
Извор: Косово онлине
