Призренска богословија обележава храмовну славу Ћирило и Методије
У храму Светог Ђорђа у Призрену обележава се слава Призренске богословије Свети Ћирило и Методије. Литургијом и сечењем славског колача у храму Светог Ђорђа у Призрену прослављен је празник Свети Ћирило и Методије и слава Призренске богословије.
Литургију су служили митрополит Милешевски Атанасије, епископ буеносајрески и јужноцентралноамерички Кирило и митрополит Теодосије уз саслужење свештенства и монаштва више епархија Српске православне цркве и појање младих Призренских Богослова.
„Данас сабрани у Призрену, у овом храму, сведоци смо Христовог васкрсења. И овај храм и друге наше светиње у Призрену на Косову и Метохији, наш народ, наша древна богословија, Светих Кирила и Методија, они су прошли своје страдање, своју голготу, али су обновљени и васкрсли су, не собом, не људском силом, него Божијом вољом и Божијом силом. Данашња света литургија, ова служба коју смо служили Господу нашем у овом васкрслом храму, у част и спомен равноапустолних Методија и Кирила, који су заштитници наше богословије и свих оних који уче и који се уче у њој, и који раде у њој. Данашња света служба јесте наша радост. Данашња света служба јесте потврда Христовог васкресења и нашег опстајања и боравка на овим светим просторима. Богу сам од срца благодаран на сваком трену, на сваком часу, на сваком дану који проводимо овде на нашем светом Косову и Метохији. Људском вољом неких који су хтели да не буде више овде и у овом граду Срба, православних хришћана, а Божјом вољом сви данас сабраних овде, више него икада раније свештено служитеља и вас, браће и сестре, видимо да се врши Божја воља. И не могу људи зауставити живот који Бог даје. И не могу људи покварити дело Божје, оно што је учињено у име Божје, основано, подигнуто, то траје јер Бог хоће да тако буде. Сви који сте се данас сабрали овде у Призрену, подржите и наше професоре и наше ученике богословије која је 2011. године обновљена и обновљен њен рад после 12 година паузе, највеће паузе у историји те школе. Лазар, је четири дана лежао у гробу и већ је почео да заудара, али га је Господ силом својом васкрсао и повратио му живот. А наша богословија 12 година је била без ученика, али опет силом Божијом је она поново пропрвала. И у њој се уче и данас они који ће сутра бити и учитељи, пастири, свештеници у роду нашем. То је све, браће и сестре, које нам Бог даје у времену, за које би се могло рећи да је најтеже, од кад постојимо на овим просторима. Никада нас мање није било православних у овом граду, а ево, Божјом вољом, никада више свештано служитеља и верника, сабраних данас на Светој литургији и на данашњој слави. То је још пише разлог да истојемо на Божијем путу, да знамо када страдамо у име Божије, да то страдање није крај, него да то страдање рађа нови почетак и том почетку се ми радујемо. И та радост и светлост Васкрслога не може се с ничим упоредити. Дато су наша срца радосна и нашем сусрету, и заједничкој молитви, и данашњој светој служби, и данашњој слави. Да нас Господ све укрепи, не што смо заслужили да то будемо, него молитвама светих који се моле за нас и оних праведника који такође се моле за све нас и који долазе из разних крајева на поклоњења нашим светињама, њиховим молитвама да нас Господ све помилује и спасе“, рекао је у беседи митрополит рашко – призренски Теодосије.
Литургији, поред великог броја верника, присуствовала је и помоћница директора Канцеларије за КиМ Милена Парлић.
„Захваљујући Сими Андрејевићу Игуманову, који заиста није градио само камен по камен, већ је у темеље наше богословије саградио веру, љубав, оставио је просвету, оставио Богу и своме роду на дар, управо онако како то данас чини наша митрополија рашко – призренска, како се бори у овим тешким, мрачним данима, толико мрачним и црним, какав је био онај јучерашњи, нажалост, на улицама Косовске Митровице“, истакла је помоћница директора Канцеларије за КиМ Милена Парлић.
Након литургије, у задужбини Симе Андрејевића Игуманова – Призренској Богословији, приређена је свечана Академија, коју су уприличили млади призренски богослови, као и вокална група Каменички Бисери.
