
Најфаталнија последица бомбардовања је убиство града на Косову и Метохији, истакао је, гостујући у Јутарњем програму РТВ Грачаница, Живојин Ракочевић, новинар и књижевник.
„Ми данас живимо и разговарамо у гету. Ми врло добро знамо да је управо та бомба означила крај градског живота Срба на Косову и Метохији и то први пут у историји. Никада у историји овог простора није било градова без Срба. Та бомба која је пала на данашњи дан и те супер силе које су одлучиле да ми немамо право на град и градски живот то је оно што је по њиховом налогу раздвојило Србе и Албанце, што их раздваја и што ће их после периода од 26 година дефинитивно раздвојити“, истакао је Ракочевић.
Он је нагласио да после 1999.године више ништа није исто, да иако су говорили да је Косово јединствен случај, Косово се и данас у свету понавља.
„Нестала је струја, наступила је та ледена тишина после које знате да следи бомба и само видите светлост која долази из правца Грмије, после ње иде звук који ломи или тресе стакла и чујете тај звук стакала. То је био почетак рата после кога ни за Србе, ни за Албанце, а како се касније испоставило, ни за читав свет више ништа није исто, јер су рекли, потврдили, изгласали и посведочили да је Косово Sui generis, да је то јединствен и непоновљив случај. Како смо тада видели, како данас видимо и живимo, ништа од тога што су рекли, да је то јединствен случај у свету, није се обистинило, јер Косово се и данас понавља по свету“, нагласио је Ракочевић.
Он је истакао да је било потпуно јасно да ће се бомбардовање догодити, да су те ноћи многи чекали да падне прва бомба, али је било недоумица у вези трајања, јер нико није мислио да може трајати дуже од 15 дана.
„Сукоби на Косову и Метохији су трајали годину дана пре почетка бомбардовања. Било је потпуно јасно да ће се бомбардовање догодити јер је у питању била најмоћнија светска сила, према ономе што смо слушали из иностранстава и како смо пратили јавно мњење западних земаља, јер када се догодио Рачак бомбе су већ биле окачене на авионима и постојао је минимум шансе да те бомбе буду скинуте са авиона и да неће бити употребљене. То је био историјски тренутак надмоћи једне супер силе“, казао је Ракочевић.
24.марта 1999. године Приштина је била бомбардована у првих неколико минута почетка агресије.
„Није случајно што је Приштина међу првима бомбардована јер је било потребно убити град, јер ако некога желите да уништите у савременом свету онда је важно да му узмете град и да му уништите град. Приштина је тада била уништена и за Србе и за Албанце, јер у тренутку када су те бомбе пале готово истовремено су из тог града у различитим правцима кренуле колоне. Срби са искуством готово једногодишњег сукоба и са мишљењем да ће у самом граду настати пакао и да ће се ту водити борбе, одлазе на нека сигурнија места, мислећи да су то сигурнија места, Албанци такође траже сигурнија места, и Приштина постаје све више пуста“, истакао је Ракочевић.