У препуној Галерији Дома културе у Грачаници отворена је изложба са ликоне колоније Јесен у Призрену 2024. На отварању изложбе уприличена је и промоција тематског зборника Мартовски погром – узроци, разарања, последице.
Изложба је тематски везана за изузетне симболе и драгуље српског културног наслеђа на Косову и Метохији.
Суштина окупљања у Призрену је да се омогући лични подстицај уметника, и као подршка свих нас у очувању угроженог српског културног и националног блага, истиче директор Галерије Приштина Небојша Јевтић.
– Идеја је била да се у манастиру задужбине Цара Душана из XIV века окупе уметници и дају свој креативно-стваралачки одговор на прогон српског народа са КиМ, на разарање имовине, цркава и манастира, споменика културе, које се систематски спроводило и спроводи након прогона две трећине српског становништва од јуна 1999. године, као и у погрому 17. и 18. марта 2004. године – истакао је Јевтић.
Поред излозбе представљен је и Тематски зборник Мартовски погром 2004 – узроци, разарања, последице,који први је свеобухватни зборник од националног значаја и обухвата различите перспективе, проучавања и погледе на погром.
– Идеја о свеобухватном зборнику о мартовском погрому родила се прошле године, две деценије након погрома. Наша је жеља била да пошаљемо позивно писмо са идејама везаним за погром на адресе наших најеминентнијих установа и институција из области културе, образовања и науке и да све радове који пристигну ставимо у корице једне књиге – рекао је директор Архива Косова Марко Марковић.
– Предговор првог зборника радова о мартовском погрому не спада у уобичајену реч уредништва, најмање из два разлога. Најпре зато што се ради о новом појмовном одређењу у наслову зборника, а затим и стога што је његов аутор најнепосреднији сведок тродневних мартовских збивања – рекла је проф. Митра Рељић.
Како је наглашено на промоцији, овај зборник биће једно од најзначајних сведочанстава о овом догађају који ће остати упамћен у новијој српској историји.
– Овај зборник на 750 страна заиста пружа један непотпуни, али прилично свеобухватни преглед догађаја у мартовском погрому – рекао је историчар Милан Гулић.
– Зборник представља сведочанство о ономе што је прошло, али и о ономе што не смемо никада заборавити и из тих историјских усуда које смо претрпели, надам се да можемо извући неке поуке за будућност – закључио је проф. Владан Виријевић, историчар.
– Кључно питање је шта ми знамо о погрому. Колико смо способни да схватимо размере тог страдања? На који начин можемо да трасирамо неке путеве, да видимо шта се десило? Суочили смо се са простом чињеницом да ми ни о жртвама заправо не знамо ништа, не знамо сигуран списак, не знамо начин на који су страдали – рекао је Живојин Ракочевић, директор Дома културе.
Овај догађај отворен је минутом ћутања за настрадале у трагедији у Северној Македонији. Покровитељи колоније и изложбе Министарсво културе Србије, Канцеларија за Косово и Метохију, Скупштина града Приштина и Епархија рашко – призренска
