На данашњи дан, пре 22 године, непознате особе су из аутоматског оружја пуцале на групу српске деце на реци Бистрици у Гораждевцу и том приликом убиле деветнаестогодишњег Ивана Јововића и дванаестогодишњег Панта Дакића, а тешко ранили Драгану Србљак, Марка Богићевића, Богдана Букумирића и Ђорђа Угреновића.
У порти цркве Рођење Пресвете Богородице у Гораждевцу служен је помен страдалим дечацима. Помену, који је служио владика Иларион уз саслужење монаштва и свештенства СПЦ, поред породица и пријатеља страдалих дечака и рањене деце, испред Канцеларије за Косово и Метохију присуствовала је Малинка Митровић, шеф бироа Канцеларије за КиМ.
Породице страдалих дечака и даље чекају и надају се правди, а рањених овај дан прослављају као други рођендан своје деце.
„22 године се ништа не дешава, али с овог светог места бих хтео да поручим господину Куртију да он, уколико је представник свих нација на Косову, треба да отвори истрагу и пронађе убицу наше деце. Он треба да зна да је светиња за све нас породица и своје дете“, казао је Милисав Дакић, отац убијеног Панта.
„Сваке године ми овај дан прослављамо као Драганин други рођендан. Сваки пут је све исто, све нас враћа на тај исти дан. И сад треба време да све то прође, да се смиримо, а иначе ништа се не мења. Сваке године све исто. Живот је тотално стао. Не знамо ни где смо, ни шта ћемо, ни како ћемо, али ипак смо ту“, казала је Мирјана Србљак, мајка тада рањене Драгане.
Прошле су 22 године од крвовог пира када су недужна српска деца нападнута у току купања на реци Бистрици, а истрага до данас није дала никакве резултате, рекла је Малинка Митровић, шеф бироа Канцеларије за КиМ.
„Нажалост, оно што можемо да кажемо, јесте да истрага није дала никакве резултате до данашњег дана. Починиоци нису пронађени, а оно што је најгоре, јесте то што је ЕУЛЕX још 2010. године обуставио истрагу, како кажу, због недостатка доказа. Овај трагичан догађај оставио је дубок траг у сећењу свих нас и он ће сигурно остати као симбол страдања Срба у том периоду. Ми смо данас овде, да одамо пошту најпре, невино страдалој деци, а нормално и да пружимо подршку породицима страдалих. Ми смо ту да им поручимо да нису сами, да нису заборављени, јер бол и туга са којом се суочавају свих ових година је истовремено и наша бол и ми бисмо хтели на неки начин да је ублажимо, да је поделимо и све док будемо подсећали на наше страдале они ће живети са нама и зато Срби и српски народ не сме дозволити да се забораве сећања на сваку жртву, како због жртаве и њихових породица тако и због будућности српског народа“, истакла је Митровић.
Она је нагласила да је ово једна од најдубљих српских рана, али и највећи пораз међународној заједници и зато међународној заједници остаје трајна опомена све док се починиоци овог страшног злочина не пронађу и изведу пред лице правде.
Владика Иларион је у беседи након помена истакао да се данас парадоксално прославља живот, јер се верује да сви мртви у Богу живе. Поручио је породицама страдалих да буду јаки и верују у поновни сусрет са својом децом.
„Ми се данас сабрасмо овде да прославимо живот, парадоксално, прослављамо живот, а окупили смо се да вршимо спомен на упокојене и на мртве зато што верујемо да сви у Богу живе. Иван и Панто су живи у Богу, у тајни његовог загрљаја која и нас очекује. Са становишта овога света све је страшно и чемерно. Зашто једно дете да страда на такав начин? Зашто нема правде? Зашто се не зна ко је починилац? Зашто ова црква не може да се без сметње обнови и да пропоје поново. Много има питања зашто у овоме свету, али када посматрамо са становишта свете службе и са становишта свете литургије и присуства Христовог, губи се зашто, зато што када је Бог са нама, губе се питања у човеку“, истакао је у беседи владика Иларион.
Владика је истакао да није лако опстати данас у Гораждевцу, али и да је то благослов, који другде не постоји.
„Нека вам Бог да снаге, да на овом месту опстанете, да живите благословени живот, исправљајући се, кајући се и устремљујући се ка ономе што једино стоји усправно, јер све је климаво у овоме свету, једино што стоји вечно и стајаће јесте црква Божија.То је поука косовско-метохијска, да једино црква остаје. Црква је неуништива и то не неком људском силом, него силом живота неуништивог. И зато је благословено остати овде. Јесте, тешко, немате неке привилегије, неке могућности какве имају људи који живе на другим местима, али верујте ми, имате и посебан благослов који другде не постоји“.
Починиоци овог злочина никада нису пронађени, а ЕУЛЕX је званично обуставио истрагу.
