Министар спољних послова Србије Марко Ђурић истакао је да косовски премијер Аљбин Курти сноси историјску одговорност за разарање мултиетничког и демократског карактера друштва на Косову, и да он није модеран европски лидер, већ, како је казао, етнонационалиста који на сваки начин жели да одстрани утицај српске заједнице и опстанак Срба на Косову.
Ђурић је у интервјуу за НИН истакао да је Курти један од оних који су међунационалне односе завили у црно, низом једностраних и некоординисаних потеза који су имали за циљ да умање колективна, политичка, економска и генерална права, пре свих српског народа, али и других националних заједница, које, како додаје, не прихватају да се уклопе у шаблон његових национал-романтичарских и паналбанистичких идеја.
„Њему се мора одати признање да заправо доследно спроводи програм своје странке из 2012, који је заснован на етнонационалистичкој агенди која има за циљ да обједини албанске етничке територије под албанском влашћу, да потпуно одстрани сваки српски утицај на КиМ, да искорени институције српског народа које стотинама година постоје. Неке од њих, говорим пре свега о просветним институцијама и о цркви, несметано раде од краја 18. или почетка 19. века. За време отоманске управе имали смо српске школе које сада Курти покушава да онемогући. Замислите да се у Европи у 21. веку поглавару једне велике верске заједнице као што је СПЦ онемогућава да дође у седиште своје верске организације која је у Пећи већ много векова“, рекао је Ђурић.
Он је нагласио да је одредба да представници политичке странке која освоји највећи број гласова из редова српске заједнице именују и представника у косовској влади и у другим институцијама, у претходном периоду игнорисана.
„Курти није модеран европски демократски политичар, већ је један вешто камуфлирани, ретроградни етнонационалиста, који не преза од употребе некада рудиментарних, некада софистицираних метода, да практично одстрани сваки колективни политички утицај српске заједнице, али и физички опстанак и присуство Срба на том подручју. Подсетићу да Устав такозваног Косова предвиђа да представници политичке странке која освоји највећи број гласова из редова српске заједнице именују и представника у влади и у другим институцијама. Та одредба је потпуно игнорисана у претходном периоду“, додао је Ђурић.
Како је навео, српска спољна политика је чврсто усидрена на принципима међународног јавног права, заснована на повељи УН и на искреној жељи да гаји и развија равноправне односе са другим земљама.
„Ја волим да је дефинишем као национално-одговорну политику пружене руке, чији фундаменти укључују жељу за чланством у ЕУ, али и стварање амбијента који ће нам омогућити да штитимо неке од виталних националних интереса. То се посебно односи на заштиту интереса на КиМ, али и генерално на борбу за колективна, политичка, економска и идентитетска права српског народа на постјугословенском простору. Такође, један од кључних задатака српске дипломатије је очување традиционалних пријатељстава са земљама Покрета несврстаних, као и проналажење нових тржишта за растућу српску високотехнолошку индустрију, и уопште привреду“, казао је министар спољних послова Србије.
Додао је да се доласком Доналда Трампа на власт у САД пише нова историја, и да Србија на све промене у свету мора да реагује смирено и да прати дешавања.
„Налазимо се на почетку нове епохе. Долази до тектонских промена, и то није само фраза. Пише се нова историја, не само између САД и Русије, него се мењају тежишта у међународним односима. Ово што сада видимо, бављање акутном кризом на истоку Европе је одраз жеље да се проблеми на континенту реше како би права енергија била усмерена на југоисточну Азију и Пацифик, где нови носиоци глобалног економског раста настоје да заузму своје место, не само у геополитичкој расподели моћи, већ и у међународној подели рада, борби за нова тржишта… Србија на све то треба да реагује смирено, да пажљиво пратимо дешавања, да покушамо да будемо присутнији него раније на неким од нових тржишта, нарочито у југоисточној Азији, и економски и политички. Имамо срећу да смо успели да очувамо самостални капацитет за доношење одлука“, навео је Ђурић.
Србија је уложила много напора да изгради политичку инфраструктуру са САД, поручио је Ђурић, и навео да је добро да односи са САД напредују.
„Србија и српски национални интереси су увек били на губитку када смо остављали вакуум у Вашингтону, када нисмо били ангажовани и нисмо деловали. У претходним годинама уложили смо много напора, труда и ресурса да изградимо политичку и дипломатску инфраструктуру у САД и рекао бих да наши односи напредују независно од тога која администрација управља системом у САД. Предност јесте добра релација коју руководство Србије ужива и са господином Трампом лично, али и неким од људи из његовог окружења. То је потенцијал, не само када је у питању билатерална сарадња Србије и Америке, већ и када је у питању решавање регионалних питања“, истакао је он.
Како је додао, иако није реално очекивати да ће односи са Балканом бити међу приоритетима америчке администрације, за Србију је и сам приступ врху америчке власти компаративна предност.
„Србија и у садашњости, али и у будућности, жели односе стратешког партнерства и обнове старог савезништва са САД. И не само што је председник наше земље био један од првих лидера који је разговарао са Трампом по његовом ступању на дужност, већ смо ми иза кулиса помогли да дође до остваривања првог контакта између нове америчке администрације и једног броја нама пријатељских земаља“, рекао је Ђурић.
По питању сарадње са изаслаником САД за специјалне мисије Ричардом Гренелом, Ђурић је навео да са њим није лако преговарати, али да је он неко ко поштује Србе, али и друге народе у региону. Како је додао, Гренел је човек будућности америчке политике.
„Ричард Гренел је човек који ужива поверење председника САД и има са њим блиску комуникацију. Он је један од људи који могу да прекину одсуство ангажовања највиших нивоа власти у Америци на Балкану, и то својим концептима и идејама који излазе из шаблона онога што смо виђали претходних година, а што није резултирало распетљавањем чворова из деведесетих. Гренел је човек будућности када је у питању америчка политика, али и великих потенцијала када је у питању регион. То не значи да ћемо увек да се слажемо. Са њим није лако преговарати. Ти разговори умеју да буду и веома тешки и изазовни, али он свакако има поштовање и за Србе и за друге народе у региону, и то је за нас изузетно важно“, додао је он.
На питање о дешавањима у БиХ, Ђурић је нагласио да се Србија залаже за поштовање Дејтонског споразума, те да председник Републике Српске Милорад Додик није узрок актуелних политичких тензија у БиХ.
„Ми не мислимо да је Милорад Додик узрок актуелних политичких тензија у БиХ. Чврсто се залажемо за поштовање Дејтонског споразума, а ту мислим и на територијални интегритет БиХ, који Србија никада није доводила у питање. Често чујемо оптужбе на рачун Додика и РС за тобожњи сепаратизам, а потпуно незапажено пролази чињеница да значајан део странака из Федерације настоји да умањи надлежности ентитета предвиђених Дејтоном, и да успостави пуну контролу над системом за рачун само једне етничке заједнице. То је вешто уденуто у реторику о грађанском друштву, при чему се злоупотребљава чињеница да је на последњем попису први пут већина становника из редова једне етничке заједнице“, истакао је.
Поручио је да је важно да надлежности Републике Српске буду сачуване. „Иза наводних захтева за грађанском државом заправо стоје жеље за мајоризацијом два од три народа у БиХ. За нас је изузетно значајно да надлежности РС буду сачуване, али и да у наредним годинама изградимо другачији, неупоредиво бољи, тип односа са политичком класом која представља Бошњаке, јер је једини резултат који можемо да очекујемо уколико се тензије наставе да то подручје буде напуштено од још већег броја становника“, рекао је Ђурић.
Он је додао да Србија моли за хитно ослобађање Алона Охела пореклом из Новог Сада који се налази у тамници Хамаса, у ужасним и нехуманим условима. „Ми смо и у родбинским односима. Нити једно људско биће не заслужује пакао који он и његова породица пролазе“, поручио је, између осталог, Ђурић.
Извор: Косово онлајн, НИН
