У Великој Хочи обележено је 26 година од масовног киднаповања и убистава Срба на подручју општине Ораховац. Помен код спомен обележја киднапованим и несталим лицима у Великој Хочи служио је епископ рашко-призренски Теодосије.
„Нема веће љубави од тога да неко положи живот свој за ближње. Сви овде споменути којих се данас сећамо су положили живот свој за све нас, њих је Господ примио у Рајско насеље. Они су мученички пострадали и они су невина жртва за све нас који данас живимо на овим просторима. Ми после 25 година, после свих тих сукоба и страдања опстајемо као свој на своме на својим огњиштима и чувамо ову благословену свету Косовско Метохијску земљу. Оно што је најважније сећајући се пострадалника никад не изневеримо њихову жртву, да се никада не одрекнемо овог благословеног простора, ове земље за коју су они пострадали јер су били свој на своме. Данашње сећање на њих нас обавезује да будемо оно што Бог и наши људи горе очекују од нас, да будемо верни Богу, нашем светом Косову и Метохији, нашим светињама, а све то да би оправдали своје име, веру да никада то не изневеримо“, рекао је у беседи епископ рашко-призренски Теодосије.
Председник Привременог органа општине Ораховац Александар Мицић обратио се окупљенима истичући да је и ово окупљање један од начина да покажемо бол, тугу и муку.
„Данас се сећамо тренутака које бисмо најрадије сви заборавили, али како, како избрисати из сећања своју браћу, сестре, мајке, очеве, баке и деке, на наше детињство одрастање, постојање, битисање, сећање на њих је неизбрисив траг у нашим животима. Данас одајемо помен и почаст свим нашим несталим, киднапованим и убијеним жртвама у последњем рату на територији општине Ораховац, у њихову част и славу свим жртвама на простору Косова и Метохије који су невино пострадали. Не постоје речи којима можемо да опишемо њихово страдање и муке кроз које су пролазили, то могу описати само они који су то доживели. Требамо подсећани сваког и стално на оно што се десило 1998 и 1999. године, а и послератних година, сигуран сам да те дане нећемо никада заборавити. Требамо се присећати и памтити сва недела која смо доживели и сва страдања и стрепње тих дана када смо чули за Костиће из Ретимља, за људе из Оптеруше, окупирани Ораховац, када су киднаповали људе са својих радних места, обичне људе у винограду или на њиви, људе које су свима излазили у сустрет и помагали. Сећање на жртве морамо да чувамо вечно као што чувамо наш Косовски завет“, рекао је Александар Мицић, председник Привременог органа општине Ораховац.
Весна Бошковић из Комисије за нестала лица каже да је ово један од дана када се са тугом сећамо страдања невиних у Ораховцу и околним местима.
“До сада је идентификовано и преузето 385 Срба и неалбанаца. Ако кажемо да је у задњих 10 година решена судбина 51 лица, од тога само 19 Срба и неалбанаца. Све је речено… катастрофално…оправдања нема. Покушали смо све за преостале нестале. Покушавамо и даље да натерамо другу страну да схвати да је жртва жртва, без обзира које националности. Тражимо још 1.612 лица” рекла је Бошковић.
“Нећемо да одустанемо, борићемо се за све жртве. Није проблем само што су нестали, већ што нису пронађени кривци, а ми од тога нећемо да одустанемо. У 95 одсто зна се ко су починиоци ових злочина, тражимо да се расветли њихова судбина лаи и да починиоци буду изведени пред лице правде”, рекао је Негован Маврић, координатор Ресорног центра за нестала лица.
“Тешка је бол, за братом, за читавом породицом, немам никога више, све мушке главе у породици су узели, оца болесног вукли по путу. Људи ни криви ни дужни зар је то поштено”, истакла је Драгица Маврић, чији су чланови породице отети и нестали.
