Фрескописање цркве у Липљану приводи се крају

“Црква светих мученика Флоре и Лавра започета је саградњом 1934-е године као поклон регента краља Александра који је обећао раније пре тога да ако се преживи и ослободи од првог светског рата да ће он касније после ослобођења да помогне Липљанцима да изграде нови храм у порти пошто ми у порти већ имамо старију цркву Ваведења Пресвете Богородице. Уз помоћ Краља Александра, по пројекту Александра Дерока, чувеног архитекте започета је изградња цркве Флора и Лавре 1934. године али нажалост на самом почетку градње ове цркве тада је убијен краљ Александар па је народ касније настављао сам да гради. По записима највише се градило 1938. године, али стигло је до тога да је црква покрадена и међутим наступио је други светски рат када се са радовима стало и тек касније се наставило са градњом цркве да би тек 1962. године црква била стављена у богослужбену употребу. Али опет наступају тешка времена за српски народ, сами Срби комунисти су и цркву великомученика Флора и Лавра и цркву Ваведења Пресвете Богородице у овој порти претворили у житнице па нам је због тога у цркви Флора и Лавра нажалост страдао иконостас и делимично и иконе. Због тога се пре неколико година морало приступити заменом иконостаса, и када је скинут иконостас, урађено је једним дело реновирање ове цркве. Урађена је фасада и под је промењен и кренуло се са припремама да се уради нови иконостас. Током богослужења тада епископа а данашњег митрополита Теодосија који је служио литургију током празника Флоре и Лавре овде, дат је благослов за осликавање тј. фрескописање цркве. Након тога ми смо приступили са припремама, постављањем скела а затим равњањем тј. глачањем зидова и припремањем истог за фрескопис. Првог новембра 2022. године фрескописци су се уселили са својим четкицама и бојама и кренули са фреско-осликавањем.

“После две године интезивног рада, долазимо при крају да све буде спремно за празник Флоре и Лавра 31.августа када ће доћи наш високо преосвећени митрополит да освети фреске и иконе и да уједно прославимо 90 година од изградње ове цркве, један значајан јубилеј. Кренули смо са обновом цркве водећи се тиме да се и ми сами људи обнављамо, да кренемо да преусмеравамо своје мисли а и своја дела и да тежимо само Богу, јер ако гледамо данашњу ситуацију у којој живимо нама је много тога око нас суморно. Само кроз сједињење са Богом, учествовањем у светим литургијама и причешћивањем и размишљањем шта и како можемо да урадимо добро, ми на тај начин можемо да останемо и да опстанемо на овим просторима, на Косову и Метохији”,истакао је липљански парох Драгиша Јеремић.

“Сами фрескописци су одавде пореклом, са ових простора. Њих двојица браће они су рођени у Горњем Добреву недалеко од Косова Поља, један фрескописац је одавде из Липљана и четврти уметник који је учествовао у фрескописању је пореклом из Грачанице. Средства за фрескописање највећим делом смо сакупљали од народа. Једним делом средства су добијена од државе Србије, наше мајке, преко канцеларије за Косово и Метохију. А највећим делом су финансирали сами људи преко друштвених мрежа” рекао је Драгиша Јеринић парох липљански.