Објава Аљбина Куртија на Фејсбуку да његова влада ради на обнављању трију старих кућа у Призрену, како би историјски центар овог града пријавила за уписивање на Листу светске баштине Унеска, вишеструко је неозбиљна, али је сасвим у духу манира власти у Приштини да стално нешто поручују домаћој, регионалној и светској јавности, демонстрирајући на тај начин своју тобожњу озбиљност и иницијативност, каже за Косово онлајн Дарко Танасковић, некадашњи амбасадор Србије при Унеску.
Како додаје, на Косову се приближавају и избори, па су „Курти и његова дружина истински несмањено иницијативни и делотворни само у малтретирању Срба“.
„Да је својој најави додао и реченицу: ‘кад Косово постане чланица ове међународне организације/агенције’, онда би она бар била усклађена са реалним поретком ствари. Наиме, иницијативу за упис културног добра на Унескову листу може поднети само држава чланица и то кроз утврђену и сложену процедуру. А ‘Косово’ нити је за велики део света, а самим тим и чланства Унеска, самостална држава, нити је чланица Унеска“, истиче Танасковић.
Обнова неколиких трошних кућа у Призрену, као корак на путу ка уписивању призренске чаршије на Унескову листу, како оцењује, не заслужује коментар и сведочи о томе каквим се смешним мерилима у области културе руководе власти у Приштини.
„Призрен јесте прави урбани бисер и могао би, у срећнијим општим околностима, безмало цео бити уписан на Унескову листу, али управо је последица његове грубе албанске правне, политичке и културне узурпације нестајање овог чудесног града са универзалног цивилизацијског хоризонта. Могле би, рецимо, две или три џамије, један мост и две до три текије доћи на Листу културног наслеђа Унеска, али је то незамисливо после паљења цркве Богородице Љевишке и њеног заробљавања бодљикавом жицом. Овако, кад би оправка и кречење неколиких оријенталних кућа из османског периода били довољни, стотине источњачких касаба широм света нашло би се на Унесковом списку“, наводи Танасковић.
Призрен је, указује, пореклом „византијски, високом средњовековном културом српски, историјским усудом дуго османски, а тек савременом заробљеничком несрећом и албански град“.
„Курти само нека обнавља чаршију у којој се некада равноправно говорило српски, турски и албански, а данас само албански и замуцкује енглески. Никога у Унеску неће заварати. Уосталом, није ли Синан пашина џамија грађена манастирским каменом из урушених Светих Арханђела? Тако пише и у књизи Призренца Раифа Врмице ‘Османска грађевинска дела на Косову’ (1999), издању турског Министарства културе. Ваљда није и то српска пропагандна ујдурма“, констатује Танасковић.
Косово је, подсећа наш саговорник, покушало да се, како каже, „увуче“ у Унеско 2015. године, и било је близу том циљу, али ипак није успело да добије потребне две трећине гласова на Генералној конференцији.
„Затим су 2017, на инсистирање својих покровитеља, пре свих Немачке и Француске, из поште повукли већ одаслано писмо са захтевом за пријем, јер су обавештенији и одговорнији од приштинске политичке екипе проценили да за успех нема никаквих изгледа. После тога званично нису подносили молбу за пријем, али су косовски званичници у више наврата наглашавали да, у склопу програма афирмисања међународног субјективитета своје ‘државе’, не одустају од освајања Унеска“, истиче Танасковић.
Извор: Косово Онлине
