Свакоме ко уме да сабере два и два, јасно је да Србија са диверзијом у Зубином Потоку нема никакве везе, изјавио је министар спољних послова Србије Марко Ђурић, наводећи да ће управо зато Србија инсистирати да се та ствар истера до краја и неће дозволити Аљбину Куртију да се, по принципу „пас лаје ветар носи“, јефтино извуче из покушаја дестабилизовања региона.
„Инсистирамо да међународна заједница будно надгледа истрагу и да они који се поигравају миром и стабилношћу региона не буду амнестирани“, рекао је Ђурић за Политику.
Србија, каже, спроводи своју истрагу, али рано је да у било кога упре прстом, јер је уређена и организована држава која и у оваквим ситуацијама доказује озбиљност и кредибилитет. Додао је да је спрска дипломатска мрежа брзо, аргументовано и правовремено реаговала на подмукле нападе Приштине на углед Србије, и тако ће наставити да ради и у будућности.
У вези са учешћем Српске листе на косовским изборима, одговара да је то одлука Срба на и њихових политичких лидера, коју ће Београд, као и увек до сада, поштовати.
„Са друге стране, поставља се питање да ли ће Српској листи, као кључној политичкој организацији Срба на КиМ, бити уопште омогућено да донесе одлуку, јер Куртију није у интересу да Србе у Приштини представљају људи који се боре за српске државне и националне интересе. Њему су потребни послушни Срби, и не занима га што такве не може да нађе међу онима који имају легитимитет и стварну политичку тежину. Видели сте протеклих дана паничне покушаје Куртија да Београд и Српску листу по сваку цену доведе у везу са саботажом на каналу Ибар-Лепенац, да би легитимне српске политичке представнике унапред дисквалификовао из изборног процеса, а подметнуо неке своје Србе“, указао је Ђурић.
На питање колико су реалне шансе да Србија испуни све критеријуме за чланство у ЕУ до краја 2026. године, шеф српске дипломатије је рекао да држава води активну кампању да створи критичну масу подршке за чланство у ЕУ и да је Србија чврсто стратешки опредељена за чланство у Унији.
„Проширење ЕУ је сложен политички процес који почива на стратешким пројекцијама држава чланица и зависи пре свега од њихове политичке воље, а потом и од испуњености критеријума постављених земљама аспирантима и кандидатима. Србија је чврсто стратешки опредељена за чланство у ЕУ, и то опредељење темељимо на нашим економским и политичким интересима. Ми смо стари европски државотворни народ и место нам је за столом за којим се одлучује о будућности Европе“, навео је Ђурић.
Наглашава, међутим, да је амбиција Србије да у ЕУ уђе као истински пуноправан члан, односно да за заједничким столом има глас о темама од заједничког интереса.
„Ми ћемо, као што је и председник Вучић најавио, завршити оно што је до нас до краја 2026. године, а онда, када наше реформе буду комплетиране, терет одлучивања биће на самој ЕУ. Ја се искрено надам да ће у том тренутку постојати политичка воља да процес проширења ЕУ буде настављен. Наш је утисак да у овоме тренутку та воља постоји, и настојаћемо да то искористимо на најбољи начин“, уверен је министар.
На констатацију да кластер 3 у децембру највероватније неће бити отворен, подсећа да Европска комисија већ три године даје позитивне препоруке за његово отварање, те да Србија задовољава сва мерила и годинама је спремна за наставак преговора са ЕУ кроз отварање нових поглавља, али да у самој ЕУ није било спремности за то.
Разлози су, појашњава, бројни – од системских проблема унутар саме ЕУ који немају никакве везе са Србијом, преко чињенице да су поједине политичке структуре у неким земљама ЕУ и даље спутане старим и давно превазиђеним наративима о Србији, до тога да клима данашњих међународних односа обесхрабрује поборнике рационалног приступа теми проширења.
Признаје да је било и тренутака када и представници Србије можда нису улагали довољно напора да све доносиоце одлука у земљама ЕУ, од парламената до извршних власти, речито и аргументовано увере да имају посла са једном суштински другачијом земљом од оне коју су упознали у последњој деценији прошлог века. „Данас веома предано радимо на томе да се наш глас и аргументи чују и тамо где смо колико јуче били политички и дипломатски невидљиви“, назначио је Ђурић.
Важно је, додаје, и да као регион, будући да смо, када је реч о евроинтеграцијама, повезани истим или сличним амбицијама, користимо сваку могућност да агресивније покрећемо ову тему у међународним форумима.
Уверен је да регион треба да заједнички лобира за оживљавање процеса проширења. „За нас је суштински важно, без обзира да ли ће у Бриселу наши напори увек бити валоризовани у складу са нашим жељама, да наставимо процес спровођења наше реформске агенде, јер тај процес је сам по себи користан за Србију“, навео је Ђурић.
На питање шта Србија може да очекује од Трампове администрације, узвраћа да је кључно питање шта свет може да очекује од Трампове администрације.
Указује да постоје основе за протпоставку да ће уласком новог председника САД у Белу кућу доћи до крупних заокрета у америчкој спољној политици, што ће се посредно одразити и на Србију.
„Очекујем да ће бити уложени напори да се свет скрене са стрампутице свеопште дестабилазиције, што би за Србију и политички и економски било значајно, јер упркос томе што смо пронашли начине да нас међународне кризе погађају можда мање трауматично него неке друге, ми смо ипак део глобалних економских ланаца и стабилизација ситуације у свету је наш несумњиви интерес. Имамо, разуме се, и извесна очекивања када је реч о српско-америчкој билатералној сарадњи, али у овоме тренутку најмудрије је бити стрпљив и сачекати транзицију власти у Вашингтону“, казао је министар Ђурић.
На питање колико је реално да председник Трамп посети Србију, констатује да је развој односа Србије и САД се у протеклих неколико година одвија веома динамично и у добром смеру, те да је, ако је некада постојао тренутак да се отварање једне нове фазе у сарадњи наших држава и симболично крунише посетом америчког председника – онда то овај тренутак.
„Сигуран сам да ће председник Трамп размотрити опцију да посети Србију, али да ли ће се то догодити зависи од читавог низа фактора. Србија би, у складу са традицијама српског гостољубља али и амбицијом за наставак унапређења односа са САД, председнику Трампу приредила дочек какав не би могао да доживи било где другде у Европи“, казао је Ђурић.
Упитан колико је добра вишевекторска спољна политика коју Србија води захваљујући председнику Александру Вучићу, приметио је да позиција поштовања међународног права и промовисања међународне сарадње на равноправним основама, која је годинама карактеристика наше спољне политике, није више изолована појава на међународној политичкој сцени, већ политика за коју се опредељује све већи број земаља.
Зато и Србија, додаје, све лакше широм света наилази на саговорнике који деле такав систем вредности. „У времену када постоје покушаји да се процес глобализације заустави и направи некаква нова блоковска подела света веома је тешко водити самосталну политику и при том бити и војно неутралан. Србија, иако мала и релативно скромних капацитета, настоји да буде глас разума у међународној политици“, истакао је Ђурић.
У том смислу каже да је и мултивекторска политика само конретизација и практична примена вредносних опредељења. „Наш непобитни интерес је ширење мреже партнерстава и пријатељстава широм света. Ми смо самостална држава, водимо и водићемо самосталну политику. И у праву сте, инспиратор и креатор такве политике је председник Александар Вучић, а уверен сам да ће га будуће генерације и због тога памтити као једног од најуспешнијих политичара у српској историји“, рекао је Ђурић.
Говорећи о унапређењу односа са Хрватском, напоменуо је да је унапређење регионалних односа један од приоритета спољне политике Србије, и да то нема везе са југоносталгијом, већ са „простом и фундаменталном чињеницом“ – да земље нашег региона имају јасан интерес да политички и економски сарађују.
Свако одступање од те логике, упозорио је, може за последицу имати само успоравање економског раста наших држава.
„Хрватска је не само један од наших економски најснажнијих суседа, већ и држава са којом имамо низ отворених питања, и управо ћемо решавањем тих питања показати колико смо способни да направимо отклон од наслеђених проблема и усмеримо се ка некој другачијој будућности. Противници таквог курса, а има их и код нас и код њих, говориће вам о традиционалним анимозитетима или непремостивом стратешком ривалству, али то је само изговор за несарадњу. Уверен сам да трајни анимозитети не постоје, и да су они увек политички генерисани, тако да мора постојати и начин да се проблем реши другачијим политикама. Лично ћу учинити све да, када будем завршавао свој мандат, наши односи са Хрватском буду бољи од оних које сам затекао“, рекао је министар спољних послова.
На питање како унапредити односе с БиХ, каже да би одговор на ово питање требало да буде једноставан, али – није, јер је отворена антисрпска позиција нешто што појединим политичарима у Федерацији БиХ доноси гласове, због чега им недостаје снаге да будућност региона сагледавају у једном сасвим другачијем контексту.
Поручује да Србија искрено жели да са Федерацијом БиХ има једнако добре односе као са Републиком Српском.
„Безрезервно подржавамо територијални интегритет БиХ и желимо да та држава функционише на дејтонским основама, на задовољство оба ентитета и сва три конститутивна народа. Не видим шта нам се у том смислу може приговорити. У протеклих годину дана Србија је од стране појединих екстремних политичара у Сарајеву више пута оптуживана за невероватне ствари, а заправо су управо ти појединци највећа претња стабилности БиХ. Ми нашим суседима желимо све најбоље и спремни смо за суштинско унапређење односа са БиХ, и надамо се да ћемо што скорије за то имати адекватне саговорнике“, рекао је Ђурић.
Извор: Косово онлајн
