Главна / Вести / Косово и Метохија / Жач: После 15 година, поново на свом огњишту

Жач: После 15 година, поново на свом огњишту

Komatovici Zac„Желео сам да се вратим у свој Жач, макар овде боравио и на ледини. Јер ни у расељеништву, где сам са породицом једва преживљавао, ништа ми није било боље. Напротив, поред свих недаћа, све више сам патио за родним крајем“.

Овако говори Славиша Коматовић (51) који се са супругом Оливером (30) и троје деце, после петнаестогодишњег расељеништва, вратио у родни Жач код Истока. Са тугом у очимам присећа се како му је кућа током ратних дешавања минирана и порушена.

„Надам се да ћу уз помоћ надлежних институција направити кућу у којој ћу са породицом градити будућност. Свестан сам да је сваки поечетак тежак али овде смо ипак своји на своме.  У Краљеву, где сам боравио у расељеништву, становао сам приватно. Пошто је грађевинска фирма у којој сам радио пропала, више нисам имао од чега да плаћам кирију. Иако бисмо можда и даље тамо некако преживљавали, желео сам да моја деца одрастају овде где сам ја рођен, где су ми корени. Срећом и моја супруга је истог мишљења, тако да смо обоје одлучили да се вратимо у нашу Метохију“, говори Славиша за наш програм и наставља:

“Свестан да ћу живот морати да почнем из почетка, а да ћу посао на Космету још теже пронаћи него у централној Србији, не преостаје ми ништа другом до да почнем да се бавим пољопривредом. Поседујемо око четири хектара имања. Волео би да набавим једну краву, како би деца стално имала свеже млеко, говори Славиша.

Славишина супруга Оливера каже да су у почетку имали великих проблема са комшијама Албанцима али да покушава да страх стави у други план. “Тешко је када немате ништа своје, а пошто су наше породичне куће порушене, настанили смо се у кући рођака. Најтеже нам је због деце којима недостаје све, али надам се да ћемо се временом скућити. Она додаје да је њихов најстарији син Денис већ уписан у други разред основне школе у неколико километара удаљеном Осојану, док су петогодишња Анђела и две године млађа Николина, за сада код куће“, говори Оливера.

Док девојчице и старији брат, без играчака и других радости које имају њихови вршњаци, ћутке слушају родитеље, Славиша напомиње да им је до сада око основних животних намирница највише помогла Епархија рашко-призренска, односно манастир Високи Дечани, али да им је за нормалан живот потребно још много тога, а најпре кров над главом.

Вељко Коматовић брат Славише Коматовића каже да се у село Жач вратио нешто раније, односно 28. марта 2010 године, рганизовано и буквално на голу ливаду, али да им је потом у селу саграђено 26 кућа и да је живот сада када има свој кров над главом у многоме другачији.

У Жач је до 1999. године, било 79 српских домаћинстава.

Check Also

Вучић стигао у Брисел, сутра разговор са Куртијем

Председник Србије, Александар Вучић стигао је у Брисел где ће се сутра ујутру одржати нова …