Друштво новинара Косова и Метохије и Дом културе „Грачаница“ организовали су књижевно вече Жарка Миленковића и промоцију његовог стваралаштва. Поред аутора, о његовом књижевном раду и стваралаштву говорили су и др Владимир Перић, Живојин Ракочевић, мр Урош Ђурковић и Јелена Марковић.
Жарко Миленковић је песник, књижевни критичар и проучавалац књижевности. Врло често, у Дому културе у Грачаници бројне промоције књига и књижевног стваралаштва одржане су у његовој организацији, међутим овога пута, тема сусрета љубитеља књижевности био је управо његов рад и стваралаштво.
– Књижевни портрет Жарка Миленковића је неочекивано узбудљив и што више му се дајете, он ће више вама да да. С тим у вези, ако читате ову књигу, најновију, о Лалићу, можете да видите не само како Жарко чита Лалићево изванредно дело, него како посредно кроз Лалића даје различите коментаре на Богдана Поповића, на Војислава Илића и опет видите тај читалачки, како би се рекло, уроборос, дакле, змија која грије – рекао је између осталог о Жарковом раду мр Урош Ђурковић.
– Збирка песама „Свакодневно убијање живота“, креће у једном микросвету, у троуглу између ја, наметнути живот и непознате силе. И то је поставка у којој се развија његова поетика. Један циклус који се зове „Плаво небо празно“ настоји, оно што је за нас важно, да дефинише и одреди функцију логора чије искуство се живи, чија реалност је тако очигледна, а с друге стране, логор је недоказив и једнако га не прихватају они који су га конституисали и оформили и они који у њему живе. – рекао је Живојин Ракочевић, књижевник и директор Дома културе у Грачаници.
Поезија Жарка Миленковића је поезија живота, свакодневнице, обичних животних тренутака и ситуација у којима сваки читалац може да пронађе себе, али истовремено и поезија која остаје у сећању и која ће једног дана бити сећање.
Објавио је три збирке поезије: „Кенотаф“ , „Крхотине лета“ и „Свакодневно убијање живота“, две књиге есеја: „Тмина и празнина: Horror vacui у српској поезији ХХ и ХХI века“ и „Јасни обриси несреће: есеји и критике о савременој српској поезији и научну монографију „Иван В. Лалић: питања песничке традиције“ . Уредио је више зборника радова. Од 2021 године је члан жирија за доделу награде „Новица Тадић“. Члан је Српског књижевног друштва и Удружења новинара Србије. Добитник је награда: „Григорије Божовић“, „Перо деспота Стефана Лазаревића“ и „Хаџи Драган“.
