Више од две деценије Србима на Косову ускраћује се право на матерњи језик, а ћирилица која је гарантована уставом и законом скоро да и не постоји.
Књижевник Живојин Ракочевић истакао је да је српски језик на Косову и Метохији нестао са огромног подручја, а нестале су и урбане средине као и језик урбаних средина где се и природно развијао.
Закон о употреби језика на Косову је усвојен 2001. године уредбом УНМИК, а потврдили су га посланици у скупштини 2007, након једностраног проглашења независности. Закон и косовски устав гарантују равноправну употребу српског и албанског језика. Тако је бар на папиру.
„Власти у Приштини су донеле перфектне законе, али их не спроводе у дело. Прво и основно нису формирали буџет који би пратио те законе, нису одабрали људе и нису дали зелено светло да се ти закони спроводе. Српска култура и традиција се протерују, као што смо протерани са својих огњишта 1999.године. Годинама уназад жалимо се на угроженост језика ,топониме су нам променили, као и основни вокабулар када нам уписују националност, имена и презимена. Све теже и теже се долази до неке правде“, сматра Бранкица Костић, директор Народне библиотеке Грачаница.
Новинарка Анђелка Ћуп мишљења је да је закон о употреби српског језика на Косову само на папиру, а на терену потпуно је другачија слика.
„Толико често на свим догађајима нема превода на српски језик или ако га имате онда је толико лош да ви сопствени језик не разумете. Много је новца уложено од стране међународне заједнице, од свих тих међународних организација и до сада је морало да се обезбеде преводиоци. Постоји још један проблем, недавно је отворена катедра за балканистику у Приштини на Филолошком факултету, то је катедра за српски језик .Наше питање је ко су ти предавачи, наводно су професори из Београда “.
Да се право на језик крши говоре и српски представници у косовским институцијама.
У Канцеларији повереника за језике при кабинету косовског премијера, која може да опомене, али не и да казни институције и појединаце који крше закон, указују на озбиљност проблема.
“Оног тренутка када не буде људи који инсистрају на двојезичности, она ће и престати, јер систем није израђен тако да пружа двојезична саопштења или пренос седница владе или било какву услугу или информацију на оба службена језика истовремено уколико за то не постоји притисак”, истиче повереник за језике Славиша Младеновић.
Срђан Сентић , заменик омбудсмана на Косову сматра да сваки грађанин има право да тражи документ на свом језику.
„Ако ја као институција кршим ваше право, онда је то институционални однос према грађанину. Српски језик је равноправан као и албански. Сваки грађанин, који буде био дискриминисан, има обавезу да обавести ту институцију која крши члан 5. Устава Косова и да тражи превод на језику који грађанин говори. Уколико се на то оглуши институција и даље крши право грађанина онда следи следећа инстанца, грађанин треба да се обрати Канцеларији повереника за српски језик и Омбудсману“.
Емисија “Ваше језик је ваше право”.
