Almir Arifi iz Janjeva sa starijim bratom bavi se jednim od najstarijih romskih zanata.
„Zanat sam izučio od mog oca, on je od mog dede i tako redom unazad vekovima. Od malih nogu sam poČeo da radim sa ocem, jer nam je radnja bila u dvorištu, pa sam u radionici odrastao igrao se i naučio zanat. U našoj kovačkoj radionici proizvodimo sve vrste alata motike , ašova ,sekire , i sve ono što naše mušterije od nas traže. Nekome treba da se zavari, nekom naoštri radimo sve. Ovaj posao za mene je jako važan pored toga što nosi jednu veliku tradiciju ovo je takođe jedini izvor zarade za moju porodicu radim zajedno sa bratom i on takođe ima svoju porodicu . Posao jeste težak sve vreme se radi čekićem i vatrom, ali se čovek navikne. Mladi ponekad dođu hoće da probaju ,ali kada vide težinu posla sutradan se ne pojave, tako da retko se desi da neko hoće u današnje vreme da radi ovaj posao. Ono što bi nama olakšalo rad to je kada bismo imali mašinu koja olakšava posao, to bi nam u mnogome pomoglo jer mi nismo u mogućnosti da kupimo“.
Arifi ističe da posla ima dosta i da se lepo zarađuje, a posebno jer se čuva zanat svojih predaka.
„Posla ima mi smo zadovoljni uvek ima ponešto da se radi ako nismo u radnji onda pravimo ograde kapije tako da posla za sad ima puno i nadam se da će biti još više. Mi ćemo nastaviti da se bavimo ovim poslom jer je to deo nas, našeg života, a i moram da kažem da mi je jako važno da očuvamo tradiciju i u tome ćemo uspeti jer sada našim stopama polako koračaju naša deca učeći zanat od nas i nadam se prenositi svojoj deci“.
