Један од најтежих удараца у нашој новијој историји је 17.март 2004. године. То је удар на једну цивилизацију, на све што смо имали и сви сегменти нашег живота-кулутурног, духовног, националног, простог људског живота, погођени су готово директно у srcе, изјавио је гостујући у Јутарњем програму РТВ Грачаница Живојин Ракочевић, новинар.
„Уочи 17.марта 2004.године, јавила се нека чудна тишина, врло карактеристична и која се, нама који овде живимо, јавља као неки рефлекс на опрез. Та се тишина завршила рањавањем Јовице Ивића у Чаглавици, а онда је дошао 17.март и кренула је потпуна експлозија“, прича своје сећање на овај немили догађај Ракочевић.
Он је истакао да је у тим тренуцима најбитније било пренети стабилну иформацију, не додати и не одузети ништа.
„Трудили смо се да стигнемо на што више места и да информације преносимо онако како видимо својим очима. Био нам је веома битан сваки тренутак, свака фотографија, свака реченица коју изговарате колегама који вас зову. Све је то било суштински важно за истину, за нас као народ, за професију, а и за сам наш живот“, нагласио је Ракочевић.
Према речима Ракочевића, стабилна инфрмација је веома важна, јер често у критичним ситуацијама определи да ли ће неко остати или отићи, како ће се осећати као и то да су и други поред њега важни.
„Данас, после 20 година још је теже стићи до проверене и тачне информације, јер је сваки човек потенцијални медиј и све се може пласирати муњевитом брзином, а заправо све може бити велика обмана. Оно што се нама десило 17.марта са том лажном вешћу јесте пример како нема играња са медијима и како је јавни сервис, који смо у неку руку и ми плаћали, постао окидач за насиље“, истакао је Ракочевић и додао да је то насиље већ тињало и имало своју предисторију, а да је само био потребан тај лажни емотивни тренутак да га покрене.
Ракочевић је нагласио да је погром огромна стихија, која захтева научни одговор због чега је у Дому културе у Грачаници на трибини у оквиру обележањања сећања на мартовски погром „Погром 17.марта 2004. године – награђени злочин“, покренута иницијатива да се ураде научне теме, како су и колико 17.марта страдале цркве и архитектура, школе, библиотеке, медији, као и да се уради студија о жртвама.
