Дрецун: Курти покушава јефтиним играма да добије чланство у Савету Европе
О покушају Приштине да се домогне чланства у Савету Европе, Милован Дрецун, председник скупштинског Одбора за одбрану и унутрашње послове рекао је да се ради о провереном политичком маневру Приштине, који неће донети резултате.
Дрецун је рекао за РТС да Курти покушава да маневрише и да јефтиним политичким играма покуша ипак да добије чланство у Савету Европе, а да не буде натеран да формира Заједницу српских општина.
“Прво што треба имати у виду је понашање Аљбина Куртија. Њему је ово изборна година. Он жели да добије још један мандат. Овај постојећи мандат је добио првенствено на обећању да неће формирати никакву Заједницу српских општина и да за њега Бриселски споразум не постоји. Градећи једну снажну антисрпску политику, подижући ту антисрпску реторику, јачајући екстремне Албанце у нападима на Србе, терорисањем Срба једностраним потезима који су уперени против опстанка српског народа“, каже Дрецун.
Према његовим речима, Курти је придобио све већу подршку албанског бирачког тела, посебно међу младим Албанцима.
“Ако би сада одједном прихватио оно на чему инсистира ових неколико година, да нема формирања ЗСО, да направи било какав корак, он би изгубио значајну подршку и био би нападан од стране опозиције која га сада већ критикује да је наводно прихватио формирање ЗСО, али да то крије због избора“, оценио је Дрецун.
Подсетио је да смо имали позицију Немачке, чији је шеф делегације у Савету Европе рекао да Косово испуњава суштински све услове за чланство у Савету Европе. Међутим, када се суочила са отпором једног броја држава, онда је Немачка променила став и затражила да се предлог статута, нацрта статута, који је Лајчак урадио са својим тимом, пошаље Уставном суду.
Председник Вучић је на самиту у Котору рекао да ће Западни Балкан чекати још шест година на ЕУ. Дрецун је оценио да због промена на глобалном плану у вези са ратом у Украјини и због веома снажног кинеског економског уплива на стари континент, ЕУ жели да што је могуће више веже регион Западног Балкана за себе.
“То се ради на два плана. Један је економски, где се покушава да се створи тржиште између земаља Западног Балкана, које би функционисало готово на идентичан начин као што функционише у ЕУ, које би такође евро користиле као платежно средство, што би смањило трошкове пословања и транспорта робе за чак седам одсто, и то би била велика уштеда овим земљама. И други правац у коме ЕУ делује, то су реформе које првенствено подразумевају јачање владавине права, подизање демократског капацитета институције у земљама Западног Балкана, борбу против криминала и корупције“, рекао је Дрецун.
Када је реч о резолуцији о Сребреници која би требало да буде 23. маја на дневном реду у УН, Дрецун каже да има више од 60 западних земаља које ће вероватно, гласати за ту резолуцију, а од пре неки дан имамо одлуку организације Исламске државе и Исламске конференције, где је 50-ак држава које ће такође подржати ову резолуцију.
“Ако рецимо то само саберете, долази се бар до бројка од стотинак земаља. Наравно да неке земље схватају колико је ово тежак проблем и колико ће бити веома тешке последице, те земље разумеју да се међународно право често користи на селективан начин“, каже Дрецун.
Напоменуо је да некима и даље смета Република Српска и имају идеју да се Република Српска сведе на неку маргину која практично не би значила ништа и која би се утопила у Федерацију, односно у БиХ која би била под изразитом доминацијом Бошњака, односно бошњачког руководства.
“Изгледа да некоме није циљ да се ситуација на Балкану стабилизује, да се развија у позитивном правцу, него се подгревају старе ране“, истакао је Дрецун.
Извор: РТС
