Након ратних дешавања 1999. године многе породице морале су да напусте свој дом и уточиште нађу на неком безбеднијем месту на Косову и Метохији или на простору централне Србије. Породица Миланковић из Добрева одлучила је да се настани у оближњем Угљару, у коме је тада дечак Ђорђе упознао сликара Зорана Живковића, који му је пренео љубав према фрескописању. Ђорђе Миланковић је сада дипломирани графичар и фрескописац многих православних храмова.
Тренутно ради на живопису цркве Светих Флора и Лавра у Липљану, чији се завршетак радова очекује крајем следеће године.
„Липљанци који су остали овде, као и они који су морали да напусте град и многи људи добре воље прикупљају прилоге да би фрескописање било завршено крајем следеће године, када ће бити обележено и 90 година од изгрдање цркве у Липљану“, казао је Миланковић.
Ђорђе је нагласио да је рад са Зораном Живковићем, код кога је први пут видео како се осликава икона, одредио и његов животни пут и створио огромну љубав према фрескописању.
„Та импровизована школа сликања у Зорановом дворишту мени је представљала велику радост и ту смо се окупљали ми који смо имали интересовања за уметност. Од тада па све до неких средњошклских дана ја сам константно, онако наивно и дечачки радио иконе, при том не познајући технологију и каноне. На моју велику срећу, тадашњи јеромонах а садашњи владика новобрдски Иларион, препознао је у мени нешто и позвао ме у њихов атеље, који је и тада, а и сада један од најбољих иконописачких атељеа на нивоу читаве државе, а и православног света. Ту сам се образовао у теолошком смислу и научио како икона настаје, који се материјали употребљавају као и то шта је потребно да један човек поседује да би могао да слика икону“, истакао је Миланковић.
Миланковић нам је, гостујући у Јутарњем програму РТВ Грачанице, објаснио дуготрајан процес фрескописања, који поред мукотрпног рада изискује и велика новчана средства, којих често нема довољно, па се самим тим фрескописање појединих храмова одужи и на по неколико година, што уметницима отежава рад.
Ђорђе је иконописао припрате у манастиру Светог Димитрија у Сушици, цркви Свете Екатарине у селу Бресје код Косова Поља, радио је на иконостасу у цркви Свете Недеље у Батусу, тренутно осликава цркву у Липљану, а у току су и припреме за фрескописање цркве у Бабином Мосту. Поред епархије рашко-призренске, Ђорђе је иконописао и у Крушевачкој епархији.
