Ђурић: Пријемом Косова у ПС НАТО-апослат лош сигнал, Куртијев режим награђен за кршење права Срба

Министар спољних послова Србије Марко Ђурић саопштио је данас да Уставни суд Косова није успео да добије потребну двотрећинску већину за чланство у Европској асоцијацији уставних судова указујући да је Уставни суд Србије заједно са Владом Србије успео да осујети ту намеру. Ђурић је поручио и да је гласање за Резолуцију о Сребреници у УН важно за Србију и на тему Косова и, коментаришући статус придруженог члана Косова ПС Натоа, навео је да је послат лош сигнал да је Куртијев режим награђен за неморално кршење свих права Срба на Косову.

Министар спољних послова Србије је за ТВ Пинк казао да је крајем прошле недеље одржано заседање Европске асоцијације уставних судова, на којем је Уставни суд Косова покушао да ступи у чланство.

„Та иницијатива је одбијена, Србија је успела да спречи чланство Косова. То није небитно, они су покушали да прогурају то на мала врата, али наши тимови су разговарали са уставним судовима широм Европе. Косово није успело да обезбеди потребну двотрећинску већину“, казао је Ђурић.

Говорећи о гласању о Резолуцији о Сребреници на Генералној скупштини УН, Ђурић каже да 107 земаља које су на неки начин биле на страни Србије на тако тешкој теми даје додатну вредност и то тако што ће убудуће свако ко помисли да крене против Србије морати два пута да размисли о томе.

„То нам је важно и због Косова и Метохије јер ако смо успели на овако тешкој теми да уз себе прикупимо већину, на теми КиМ они не могу да дођу ни близу резултата од 84 колико је било гласова за Резолуцију, а подсетићу да је у УН 193 државе са правом гласа. Мислим да је све то у овој муци и нашој борби снажан сигнал“, поручио је Ђурић.

Према његовим речима, Министарство спољних послова прави анализу и већ има јасну слику за сваку државу како се до којег гласа дошло.

„То је један велики национални ресурс за неке будуће случајеве који говори како да лобирамо“, казао је.

Коментаришући то што је Скупштина Косова добила статус придруженог члана у ПС НАТО-а, Ђурић прецизира да између тога и пуноправног чланства у Алијанси постоји разлика и да овај статус не подразумева као чланство правну обавези других чланица да интервенишу војно.

Али, послат је јако лош сигнал, истиче шеф српске дипломатије наводећи да је на овај начин Куртијев режим награђен за десетине ухапшених Срба и њихово малтретирање, за забрану српске робе 11 месеци, за нелегалну експропријацију, за отимање српских цркава, за пљачку банака.

„То је сигнал да је део земаља почео да замењује доктрину поштовања људских права због које су тобоже подржали тај пројекат пре 25 година за унапређење суверенитета и независности Косова и не занима ме изговор рата у Украјини. Чињеница је да је неморално да се награди неко ко константно прибегава кршењу људских права. Ово нарушава ионако већ не баш најбољи имиџ тог савеза у нашој земљи иако је Србија уложила напоре да и са Натоом направи што боље партнерске односе“, навео је Ђурић.

Подсетио је да је Косово изгубило и могућност да постане члан Савета Европе.

„И ту је Куртијев режим извисио, то је за сада стављено ад акта и не верујем да ће пре следеће године моћи и да покушају поново, а морам да подсетим и да је у претходних неколико година 28 земаља повукло признање“, наводи шеф српске дипломатије.

Коментаришући реакције из БиХ о борби Србије у УН по питању Резолуције о Сребреници, Ђурић каже да и оне показују да је Резолуција доживела потпуни морални и политички банкрот.

„Србија на својој страни и на најтежој теми може да окупи већину у УН и то не само по броју земаља, већ и по броју становника у тим земљама. Зато не чуди нервоза у појединим политичким круговима у Сарајеву, већину Бошњака не представља Конаковић, знам да већина људи и у Сарајеву и у Федерацији БиХ жели нормалне односе са Србијом и Београдом“, казао је Ђурић.

Како каже, Србији су прилком борбе у УН помогле те радикалне изјаве појединих политичара јер су показале да се не ради о покушају да се дође до неговања сећања на жртве, помирења, већ да се српској страни стави вечити жиг одговорности.

Коментаришући изјаву Зорана Милановића да је организација Мајке Сребренице постала политичка организација, као и да није исто оно што се догодило у Сребреници и Јасеновцу, Ђурић је рекао да је коректно од њега што је рекао нешто што је чињеница.

„Милановић понекад уме да каже нешто што је чињеница и што је ажурно и то је за поштовање, али није за поштовање то што српски званичници не могу и даље да положе цвет у Јасеновцу и спремни смо да радимо са њима на унапређењу тих односа“, казао је Ђурић.

Како истиче, за разлику од многих председник Србије је у више наврата исказивао пијетет према свим жртвама, ишао је и у Сребреницу 2015.

„И сада када чујемо циничан позив Конаковића да дође огрнут српском заставом, то звучи прилично претеће. Жао ми је због тога, ми не желимо да се свађамо, ми смо у послу прављења пријатеља“, истиче.

Резолуција о Сребреници је Србији пружила прилику да се покрене и да на светло изнесе истину о страдању српских жртава, каже Ђурић и додаје да је то део настојања – да се на светло међународне јавности изнесе и та истина.

И то не, како је рекао, зато што правимо поделе међу жртвама, већ да се супротставе онима који хоће да стварају поделе и да стављају српске жртве испод тепиха.

Како истиче, парадокс је да Срби као нација која је изгубила 1,3 милиона становника у Великом рату, а у Другом светском изгубила више од милион људи, која је једина у југоисточној Европи иницирала антифашистички устанак у којем су учествовали и други, сада треба да буде обележена као геноцидна.

„Срби су дали највећи број антифашиста, чак ни Недићева влада није имала ниједну јединицу која се борила уз Хитлера и сада ми треба да будемо обележени као геноцидан народ подједнако као Холокауст, као геноцид у Руанди“, казао је.

Наводећи да ће сваке године бити опредељена средства да се пласира, како каже, једнострана прича о Сребреници, Ђурић каже да се борба Србије не прекида.

„Наша борба за истину неће престати, ми ћемо морати и у наредним годинама да изнова подсећамо на истину о овим дешавањима, а радићемо и публикацију у којој ће равномерно бити заступљене жтртве у БиХ“, наводи.

Каже и да већ у УН постоје најаве одређених држава за покретање резолуција о разним злочинима и каже да ће их Србија подржати.

Говорећи о улози Црне Горе приликом гласања у УН, Ђурић каже да нема ближих од људи из Србије и Црне Горе те да неће нико моћи да то помути.

Коментаришући опозицију у Србији која критикује борбу председника Србије и делегације у Њујорку, Ђурић каже да са једне стране је шокиран како људи не схватају какву штету себи наносе када је неко против националних интереса.

„Када би макар мало одговорније поступили можда би их неко схватао озбиљније. Оно што мене иритира то је када видим да активно раде да осујете напоре Владе Србије“, наводи Ђурић и указује да сада прозивају хуманитарну помоћ која је послата Хондурасу истичући да је обавеза Србије у предприступним преговорима са ЕУ да издваја 0,7 одсто БДП за хуманитарне помоћи.

Извор: Косово онлајн