Срби на Косову, од доласка Аљбина Куртија на власт у Приштини, проживљавају најтеже тренутке у последње две и по деценије, а угроженост људских и политичких права српске заједнице је и мирља на образу међународних актера присутних на Косову, истакао је у интервјуу за франкфуртске „Вести“ министар спољних послова Србије Марко Ђурић.
„Србија ће наставити да се, на чврстим темељима међународног права, свим доступним политичким и дипломатским средствима, бори за заштиту својих државних и националних интереса. Српски народ од доласка Аљбина Куртија на чело привремених институција самоуправе у Приштини проживљава најтеже тренутке у последње две и по деценије. Угроженост људских и политичких права Срба на Косову и Метохији је, осим што је потврда ретроградне етнонационалистичке Куртијеве агенде, јесте и мрља на образу међународних актера присутних у нашој јужној покрајини, јер нису примењене све доступне мере којима би Приштина била одвраћена од једностраног, агресивног и суштински антиевропског поступања“, истакао је Ђурић.
Он је нагласио да су Срби на Косову чврсти људи, одлучни да одбране своје право на постојање, али подвлачи да је срамота да је један колектив у савременој Европи уопште изложен таквој врсти изазова.
„Србија ће и на унутрашњем и на међународном плану наставити да се бори за свој народ у јужној покрајини, јер оно што је до сада за нас било кључно национално и идентитетско питање, постало је и хуманитарни проблем, и ми ћемо учинити све што је потребно како бисмо нашим грађанима и сународницима помогли да истрају у овим тешким временима“, најавио је министар.
Истакао је да Србија у међународним односима наступа као кредибилан партнер и да њени представници не говоре јавно једно а на затвореним састанцима друго.
„Успешно смо се профилисали као међународни чинилац са којим саговорници не морају увек да се сагласе, али смо данас свакако неко коме може да се верује. Србија је политички самостална држава, и као таква има легитимно право да се у међународној арени бори за своје интересе, а у последње време ми своје интересе све боље артикулишемо и наш глас се све даље чује. Томе суштински доприноси и лични и професионални углед који је председник Александар Вучић изградио на међународном плану“, објаснио је Ђурић.
Упитан на који начин и да ли је уопште могуће променити однос држава које су признале независност Косова, нагласио је да сама чињеница да је готово 30 држава повукло признање једнострано проглашене независности Косова, сведочи да та ствар ни изблиза није завршена.
„Па чак и међу признавачима има земаља које сврставамо у групу пасивних признавача, а реч је, да објасним, о земљама које су формално признале самопроглашено „Косово“, али нису успоставиле дипломатске односе и не гласају у међународним форумима у корист Приштине. Србија упорно годинама брани своје позиције позивајући се на међународно право, и та упорност се исплатила. Разуме се да је српска дипломатија, радећи на билатералном плану са многим државама, у великој мери заслужна за овај резултат, и за то су, осим креатора наше државне политике, заслужне и многи јавности непознати хероји борбе за очување територијалног интегритета и суверенитета Србије“, подвукао је Ђурић.
На питање колико је за Србију долазак Доналда Трампа добра или лоша вест, министар је одговорио да српске политичке структуре и дипломатија годинама уназад граде стратешки дијалог са САД и мрежу саговорника спремних да саслушају наше аргументе и да са нама поделе визију модерне и просперитетне Србије, која ће у будућности бити, не само стуб стабилности, већ и мотор економског развоја западног Балкана.
„И са људима у непосредном окружењу председника Трампа имамо континуирану и продуктивну сарадњу, тако да ћемо, сигуран сам, наставити започето. Има потенцијала да српско-америчке односе током мандата председника Трампа уздигнемо на највиши ниво у историји, међутим не треба у нашој јавности потхрањивати очекивања да ће у политици САД према Србији бити некаквих муњевитих и коренитих заокрета. Наше односе градићемо стрпљиво и корак по корак, као поуздани партнери“, рекао је Ђурић.
Шеф српске дипломатије је, говорећи о 2024. години, рекао да је била бременита бројним политичким изазовима који су последица све сложеније политичке и економске ситуације у свету.
„Србија је, упркос свему, успела да сачува унутрашњу стабилност и да буде у самом европском врху по оствареној стопи привредног раста. То се није догодило само од себе, већ иза тога стоји вредан рад и одговорно стратешко планирање председника и Владе Србије. Успели смо да се у највећој мери заклонимо од тектонских потреса који из корена пред нашим очима мењају геополитичке односе, и Министарство спољних послова је томе дало велики допринос“, додао је Ђурић.
Упитан шта би посебно апострофирао као главне изазове и успехе српске дипломатије у 2024. години, казао је да је кључни успех то што је Србија успела да одоли притисцима да скрене с пута вођења независне унутрашње и спољне политике, и да избегне да на директан начин буде инструментализована у једној и даље неизвесној геополитичкој борби.
„Србија и њена дипломатија показале су да имају знатно већи спољнополитички капацитет од оног који нам се приписивао, и то се могло видети и по томе што Приштина у 2024. није постигла значајније успехе на међународном плану и по томе што је већи део човечанства био против стигматизације Србије и српског народа када је реч о резолуцији Генералне скупштине УН о Сребреници. Важно је истаћи и да смо из једног периода реактивне спољне политике ушли у раздобље проактивног деловања, и то се најбоље види по давању новог садржаја традиционално добрим односима са земљама Африке и Далеког Истока, пре свега са Кином као растућом економском и политичком суперсилом. Србија се све више намеће као добар и делотворан мост између онога што се у савременој политичкој терминологији описује као глобални север и глобални југ“, објаснио је Ђурић.
На питање колико се велика светска питања рефлектују на мале земље као што је Србија указао је да живимо у тренутку у којем се, у страху од надолазећег времена, државе групишу у коалиције и блокове, што, како изражава бојазан, отежава могућност деескалације.
„Србија је у историји много пута платила високу цену великих светских и регионалних конфликата, и наш народ је не једном био доведен на ивицу биолошког опстанка. Наш несумњив интерес је да овога пута, колико год је то могуће, останемо по страни од сукоба великих и да, водећи самосталну политику и остајући војно неутрални, смањимо економски и технолошки јаз између нас и најразвијенијих земаља Европе. Разуме се да не можемо да будемо сасвим имуни на оно што се догађа око нас, али овога пута нећемо бити актер дестабилизације у међународним односима, већ земља која је на сваки начин спремна да доприноси изградњи мирољубиве међународне сарадње“, рекао је Ђурић.
На питање шта ће бити кључни циљеви српске дипломатије у 2025.години, најавио је да ће српска дипломатија наставити да делује на плану заштите кључних државних и националних интереса, а први међу њима је заштита нашег територијалног интегритета и суверенитета.
Следеће године, подсетио је, свет обележава 80. годишњицу оснивања Уједињених нација, и то ће, како сматра, бити прилика да изнова, самостално или у сарадњи са међународним партнерима који деле наше вредности, Србија учествује у настојању да се принципима на којима почива светски поредак, како је описан у Повељи УН, удахне нови живот.
„То ће бити и прилика да се реактуелизују аргументи којима Србија брани своје интересе када је реч о Косову и Метохији. Наставићемо, такође да крупним корацима радимо на процесу евроинтеграције, која је наш кључни спољнополитички циљ, као и на релаксирању односа и обогаћивању сарадње са нашим непосредним окружењем, јер проактивна и конструктивна регионална политика је, не само важан сегмент наше шире европске политике, већ и услов стабилности и наставка економског развоја Србије. Наредна година ће, надам се, бити и прилика да направимо суштинске искораке када је реч о реформисању и подмлађивању српске дипломатије, јер то је важан функционални циљ и предуслов да са одговарајућим кадровским капацитетима примимо на себе све предстојеће изазове. Део тог процеса је и проширење дипломатско-конзуларне мреже“, истакао је Ђурић.
Следећа година, сматра, биће можда и најизазовнија у модерној историји људског рода.
„Уколико озбиљни регионални сукоби и напетости не почну да се крећу у правцу мирног решења, напетости у међународним односима достићи ће усијање, што ће неминовно и пред Србију донети неке нове изазове. Србија, међутим, има председника и владу који стратешки размишљају годинама унапред и наша држава ће учинити све што је могуће како бисмо сачували мир, стабилност и развојни замах којем смо сви сведоци протеклих година. И наша мирољубива политика стварања пријатељстава и партнерстава широм света ће, у том мрачном сценарију, такође бити стављена на тест, јер ће процес геополитичке поларизације добити на интензитету. Свет се налази на прекретници, али Србија ће бити спремна на сваки развој ситуације у међународним односима“, закључио је Ђурић.
Извор: Косово онлајн
