Филиповић: Нико није кажњен због Закона о употреби језика, не поштују га ни судови

Закон о употреби језика на Косову се не поштује ни у институцијама које доносе законе, а ни у онима које их спроводе попут судова, изјавила је адвокатица Јована Филиповић. Истиче да често долази до кашњења и одлагања рочишта због тога што се документа не преводе на српски језик или се касни са преводом.

Закон о употреби језика на Косову лепо звучи у теорији, тврди Филповић, али у пракси то није случај.

„Нису уопште ретке ситуације да се странке обрате на свом матерњем језику, небитно да ли су у питању Срби или припадници друге невећинске заједнице, а затим се одлуке државних органа или судова добијају само на албанском језику. Тиме се, наравно, утиче на ефикасност у поступању. Странке се излажу непотребним трошковима зато што упућују поново захтеве да им се та иста одлука достави преведена. У том смислу, многе странке и не знају да имају права да траже превод својих одлука, већ се служе самостално преводом. Да ли је то путем гугла или путем некога ко познаје албански језик, сналазе се на сваки могући начин, али то, наравно, није у реду и не би требало тако да буде, већ онако како је то по слову закона – уколико се странка обратила на једном језику да и одговор те институције буде на том истом језику“, каже Филиповић за Косово онлајн.

Она истиче да се врло често дешава да списи предмета не буду преведени на српски језик и да то представља проблем када су у питању озбиљни кривични предмети, па долази до одлагања рочишта.

„Такође, и у свим другим предметима долази до одлагања услед тога што немамо превод, било да су у питању записници или други списи предмета без којих не можемо даље да радимо. Ми, рецимо, имамо ситуацију да у једном јако битном поступку, који се води већ пуних пет година пред судом у Приштини, последњих годину дана нисмо добили ниједан записник, а од почетка поступка добили смо само четири преведена. Не можемо да дамо завршну реч у том поступу док не добијемо све списе предмета и наравно да ће свако наредно рочиште бити одложено управо из овог разлога“, наводи Филиповић.

Непоштовање права на језик, тврди адвокатица, може да доведе до укидања првостепене судске одлуке.

„Странке које су незадовољне и уколико сматрају да се закон крши на њихову штету свакако имају право да се обрате омбудсману и поверенику за језике у Приштини и сматрам да би једино повереник за језике у овом случају могао ефикасно да реагује и то у ситуацији када би одредио казну свим институцијама које не примењују закон онако како је прописано. Оно што ја знам је да није написана ниједна казна, а сматрам да би то довело до тога да се закон поштује. У сваком случају, те одлуке повереника за језике морале би да буду доста критичније и доста усмерене у том правцу како би се решила сва питања“, рекла је Филиповић.

До боље примене Закона о употреби језика, додаје она, може доћи уколико би се кренуло са поштовањем законских одредби које се тичу обавезе да на одређеним радним местима буду запослени припадници невећинских заједница.

„До сада смо имали проблем са верификацијом диплома, па је остваривање овог права било отежано. Сада када се ово питање решава, остаје само да се позову надлежни да закон спроведу и запосле управо припаднике невећинских заједница услед чега ће смањити и обим посла преводиоцима који недостају у свим институцијама“, закључила је Филиповић.

Извор: Косово онлајн