Godišnjica kidnapovanja rudara kopa Belaćevac: Žalosno da posle toliko godina o njima ništa ne znamo

Porodice, prijatelji, kolege i udruženja kidnapovanih položili su danas vence žrtvama masovnog kidnapovanja Srba na Kosovu, otetim radnicima površinskog kopa „Belaćevac“.

Od prvog masovnog kidnapovanja Srba na Kosovu – otmice radnika površinskog kopa „Belaćevac“ prošlo je 26 godina, a okupljeni građani su nakon polaganja venaca, poneli i slike nestalih lica na Kosovu.

Dragiša Kostić, unuk kidnapovanog Svetozara Stambolića, iz Novog Sela Mađunskog, podsetio je da je njegov deda kidnapovan 8. juna.

„On nikome zlo nije načinio, kao većina našeg stanovništva. Od 10. juna 1999. ni traga, ni glasa. Ni za njega, ni za mog komšiju i njegovog prijatelja, Ćirila Janačkovića“, priseća se on.

Kostić je izneo da zahtev da se u Briselu vode valjani pregovori.

„Jedno se govori u Briselu, drugo se radi u Prištini, a Beograd ispunjava sve uslove. Ne znam Priština šta bi više htela. Potpiše jedno, dok Beograd non-stop izlazi u susret“, smatra on.

Istakao je da se simbolično, ove godine spojila godišnjica nestalih rudara i veliki pravoslavni praznik Zadušnice.

„Žalosno da dan danas, posle toliko godina, ni traga, ni glasa o nijednom kidnapovanom rudaru. Ko je za to kriv? Zabranjeno je predstavniku za Kosovo i Metohiju Petru Petkoviću da dolazi, zabranjeno je Veljku Odaloviću da dolazi, ko treba da im dođe? Sada će i nama da bude zabranjeno da dođemo u ovakvom skupu. Dokle više ovako? Koja je ovo represija? Ovo nema ni u džungli, ovo što se radi“, kazao je on.

Negovan Mavrić, koordinator Udruženja porodica nestalih i koordinator Resornog centra u Prištini, je naveo da se na današnji dan pre četvrt veka desilo prvo masovno kidnapovanje na teritoriji Kosova.

„To samo govori da je 26 godina prošlo, a o ovim rudarima ni danas ništa ne znamo. Mnogo je prošlo, četvrt veka, a mi o njima ništa ne znamo, a to je jako tužno i mnogo teško za porodicu i celo društvo. Naši zahtevi su da ovo o čemu se pregovara, sva tela i masovne i pojedinačne grobnice, da se iskopaju i tela vrate porodicama. To je naš jedini cilj, dati telo porodicama, a to je veliki uspeh koji tražimo i želimo“, rekao je on.

Odgovore koje dobijaju, navodi, je da svi nešto rade, a porodice ne dobijaju odgovor, što ih najviše boli.

„Mi se srećemo sa komisijama i radnim grupama u Beogradu i Prištini, svi oni rade, međutim, porodice ostaju bez tela. Kao što znate preko 1.600 njih se vodi kao nestali. To je nešto što govori o neradu onih koji treba da rade“, ističe Mavrić.

Koordinator Udruženja kidnapovanih iz Gračanice Silvana Marinkoviće kazala da su i dalje na samom početku, kada je reč o pitanju nestalih lica.

„Taman se nešto okrene, mi kao porodice dobijemo neku nadu, nešto će se raditi, ali se ponovo vratimo na prvobitno. Za sada nema informacija, nada poslednja umire, pa se nadamo da će se konačno razrešiti sudbina nestalih. Velika brojka je u pitanju za naše porodice. Nadamo se da će političari naći snage i volje da se ovo pitanje razreši“, kaže Marinković.

Na današnji dan 1998. godine nestalo je devet radnika kopa „Belaćevac“ termoelektrane Obilić i jedan koji je toga dana trebao da zasnuje radni odnos.

Na putu do svog radnog mesta, kidnapovani su: Dušan, Pera i Zoran Ađančić, Mirko Buha, Dragan Vukmirović, Filip Gojković, Miroslav Trifunović, Srboljub Savić, Žarko Spasić i Božidar Lempić.

Ukupno je na Kosovu ubijeno 57 i kidnapovano 27 srpskih radnika Elektroprivrede Srbije.

Izvor: Kosovo onlajn