Некадашњи судија Вишег суда у Косовској Митровици Никола Кабашић изјавио је да Косовска полиција има право да поставља видео надзор на јавном простору ако за то постоји законски разлог, али да то што је у Северној Митровици у последње време монтиран већи број камера не значи да се грађани осећају безбедније. Како каже, пре може да се говори о политичкој контроли народа на једној територији.
“Ово се схвата као један вид притиска. Грађанима се шаље порука: под надзором сте, посматрамо вас и шта год да урадите за то можете бити кривично одговорни“, каже Кабашић за Косово онлајн.
Он наводи да на Косову постоје два закона којима се регулише материја видео надзора и да Закон о полицији у члану 24 каже да мора да постоји сврха снимања и да становништво буде јасно обавештено о разлозима постављања камера, времену трајања снимања и о томе шта ће се радити са подацима који се добију на овај начин.
Исти пропис, додаје, каже и да камере могу да буду постављене на местима на којима су у прошлости често вршена кривична дела или да постоји основана сумња да се могу вршити кривична дела.
“Општи закон који регулише ово питање написан је од стране Агенције за приватност и информације и он детаљно регулише начин постављања камера и видео надзора, било да то ради полиција, привредни субјекти или грађани, односно која су то ограничења да би се водило рачуна и о праву на приватност грађана. С једне стране постоји општи интерес за безбедношћу грађана, за смањањем криминалитета, откривањем кривичних дела и починиоца кривичних дела, што је легитимно на било који територији и то полиција има право да ради, а с друге стране морају да постоје разлози и сразмерност”, каже Кабашић.
Подсећа да је у априлу почела серија постављања камера на неколико главних раскрсница у Северној Митровици и да је тада речено да су разлози повећање безбедности грађана и борба против криминала.
“Међутим, нису се држали закона јер та одлука мора да буде у писаном у облику и грађани морају да буду јавно обавештени, тако да се објасни сврха снимања. Ми не знамо да ли постоје законски разлози за снимања, полиција није јавно обавестила грађане, само је рекла који број камера ће бити постављен. Такође ни да ли се та мера повећане безбедности могла постићи на неки други начин, а не постављањем камера, рецимо појачањем јавне расвете, већим бројем патрола полиције или сличним начинима. До тога није дошло. Ни на једној од ових бандера на којима су постављене камере нема јавног објашњења, обавештења или табле на којој пише ‘ова територија је под видео надзором’, а што је законска обавеза”, објашњава Кабашић.
Указује да је обавеза сваког ко поставља камере у полицији да се строго води рачуна о руковању снимцима до којих ће доћи, јер се снимањима нарушава право приватности које свако има и да није познато да ли су оне уперене само према улицама или и према становима.
„Имали смо искустава са Лунетом и Орловићем који су снимани полицијским камерама а после су ти снимци који их приказују у једном врло понижавајужем положају били објављивани у албанским медијима. Огромна је бојазан грађана шта ће се радити са снимцима, уколико шетају улицом. Полиција мора јасно да каже и која ће лица руковати тим подацима, у коју сврху и у ком року ће се избрисати. Закон о полицији каже у року од 15 дана, а закон Агенције за приватност и информације до 30 дана. Међутим Закон о полицији њима даје могућност да уколико је реч о снимцима који могу да доведу до откривања кривичног дела да могу да их користе и те како. То су камере које имају високу резолуцију и вероватно постоје неки софтвери за препознавање лица и аутомобила, а касније некаквим програмима они могу да комбинују те снимке са неким другим и да упарују ко је где и с ким био“, наводи Кабашић.
Како додаје, ситуација је слична у осталим општинама на северу и да укупно има 18 контролних пунктова.
“Имамо и повремене патроле и полицајце који су у цивилу. Тај осећај надзора, осећај контроле над становништвом далеко надилази разлоге који су јавно саопштени – да је реч о борби против криминала. Више се овде може говорити о политичкој контроли народа и свакодневној контроли слободе. Искуства које имамо са полицијом говоре да постоје хапшења за све и свашта на северу: или си ратни злочинац или си учесник напада на полицију, на Кфор или распирујеш расну и националну мржњу. Свако се може наћи под ударом. Тако да ове камере уопште не сматрамо мером коју полиција користи да ми будемо више безбедни. Јер нисмо“, каже Кабашић.
Он наводи и да је уз појачано присуство полиције и камера на северу дошло и до тога да већи број Албанаца долази на север искључиво да би провоцирали и вређали.
„Млади Албанци долазе у град, провокативно возе са албанским заставама уз гласну националну музику која се чује из аутомобила, крећу се око кружног тока, добацају девојкама и женама непристојне изразе и на српском и на албанском, псују их… Полиција је ту присутна али се ништа не ради да се то спречи и да се такво понашање санкционише. Камере не доводе до тога да се грађани осећају сигурно, већ постоји нека врста отпора према томе. Нема интеракције између полиције и грађана. Полиција не жели да грађанима објашњава било коју своју акцију и на северу је изашла ван свог мандата давно. Они се понашају и као грађевинска инспекција, и као санитарна и као тржишна инспекција. Превентивно врше претресе по становима и кућама уз изговор да им не треба налог јер су комшије пријавиле да у стану имате опрему за рударање криптовалута. Или комшије су вас пријавиле да у стану имате оружје. Овде је полиција продужена рука политике садашње владе Косова“, оцењује Кабашић.
Извор: Косово онлајн
