Збирка путописа и репортажа, које је аутор Милутин Станчић бележио у свом дводецениојском раду, обилазећи трагове Срба на простору данашње Северне Македониј представљена је синоћ публици у Грачаници. Књига, која носи назив “Записи из Македоније”садржи више од 40 записа, а према ауторовим речима њен наслов је мењан више пута.
Аутор књиге казао је да је у припреми ове књиге постојало неколико варијанти за наслов.
“Ово ‘Македонија’ као одредница је заиста специфично и тешко. Да ли је она Северна Македонија или Вардарска Македонија? Она би, можда, најлогичније била Стара Србија, како је некад била називана, али је морала да има неку врсту коректности да би била уобличена и да може да дође до сваког од читалаца“, казао је аутор.
Он истиче да је кроз наслове покушао да се води топонимијом, односно називима места кроз које је пролазио.
“Дакле имена која говоре сама по себи иако је специфичност и лепота и мистика можда што сам на пут Бакарног Гумна кренуо управо возом. Дакле купио сам карту из Скопља до Бакарног Гумна, а иако Македонска железница и данас води то место као Бакарно Гумно, оно заправо стварно не постоји. Међутим неко други зна, а то је да је градска депонија Прилепа управо ту, поред спомен костурнице српске војске , где се турска војска консолидовала са српском након пораза, и ту се догодила битка код Алинаца. Данас је питање заправо зашто је ту градска депонија, за оне који су ослободили тај крај од османлијских освајача и протерали их , а награђени су са градском депонијом”, истиче аутор.
Књижевник Живојин Ракочевић рекао је да Станчићева књига има своје време и будућност.
“Иако Македонија изгледа као нешто што није Крајина или што није наш рубни или крајишки простор, ова књига заправо сведочи и о том непрестаном додиру и колебању онога што Милутин зове дуплим дном идентитета”, казао је Ракочевић.
Он је истакао да је важно да се зна, да када је књига ‘Записи из Македоније’ у питању , да она има неколико нивоа.
“Први ниво је сведочанство које дубински захвата наше постојање у Македонији наше трајање и неумољиву фактографску садашњост. Овај први ниво нашег трајања је повезан са митским средњовековним периодом ропства, окупација и овога што се зове стварност“, каже Ракочевић.
Политиколог Стефан Филиповић казао је да је “читајући ову књигу стекао утисак да, иако се она зове “Записи из Македоније”, да слободно може да се назове и трагови Срба у Македонији.
“ На жалост могу да кажем да данас између Егејског мора и Вардара, Срба има само у траговима. И демографски и политички и културолошки”.
По речима историчара Александра Гуџића, ова књига је својеврсно сведочанство о поистојању Срба на простору Македоније.
“Чињеница је да домаћа историографија из различитих разлога занемаривала тему историје српског народа на простору данашње северне македоније или ако је обрађивала ту тему та тема је била намењена уском кругу читалаца дакле стручној јавности. Ту празнину по мом мишљењу по мом мишљењу управо употпуњује овај зборник текстова Милутина Станчића”, рекао је Гуџић.
Милутин Станчић је један од оснивача Културно – информативног центра Срба у Македонији „Спона“, у оквиру којег уређује информативни портал и часопис „Слово“.
