Лајчак: Имплементацију Основног споразума блокира Косово, неизбежно формирање ЗСО
Оснивање Заједнице српских општина и примена Охридског споразума услов је за чланство Косова у међународним организацијама, али и наставак пута ка Европској унији, поручио је Специјални изасланик ЕУ за односе Београда и Приштине Мирослав Лајчак у интервјуу за Национале.
Лајчак наводи да премијер Косова Аљбин Курти није хтео ни да стави иницијале, нити да формално пошаље Основни споразум Уједињеним нацијама.
“То су били предлози Европске уније да се дају додатне гаранције и да се додатно ојача статус Споразума, како Курти упорно захтева. Али исто тако, иницијализација или формално слање споразума у УН, нису били довољни за косовског премијера, који тражи формализацију кроз билатерално потписивање споразума између Косова и Србије”, рекао је Лајчак.
Додаје да су Основни споразум и његова примена остали блокирани од стране Косова, које би, према његовим речима, “требало да направи само мали корак“.
“Један од тих корака је усвајање уредбе Владе којом се Статут Заједнице општина са српском вец́ином упуц́ује Уставном суду на оцену уставности, да се деблокира цео процес спровођења Споразума. Али то се не дешава, вец́ се губи време. За свакога ко прочита Споразум на путу нормализације, јасно је да би овај споразум донео толико јасних користи становништву Косова. А становништво Косова треба да поставља легитимна питања својој влади зашто још увек не може да ужива у њима“, каже Лајчак.
Још одлучнији је по питању Заједнице српских општина, чију примену види као неизбежну у сваком контексту пута Косова ка европским телима.
“Неуспех да се то уради представља кршење обавеза Косова према ЕУ и његовог унутрашњег права. Оснивање Заједнице општина са српском вец́ином треба посматрати и у контексту амбиција Косова да се придружи међународним организацијама. Ове организације, посебно оне које се баве заштитом и унапређењем владавине права, придају велики значај испуњавању обавеза својих чланова према међународном праву“, додаје Лајчак.
Када су у питању преговори у Бриселу и одбијање главног преговарача Бесника Бисљимија да оде на разговоре, Лајчак је казао да се испоставило да тренутно има више питања него одговора.
“Дискусија ће морати да се настави, чак и на политичком нивоу. Да подсетим да је Европска унија обавештена о уредби Централне банке Косова. У исто време, били смо врло јасни да последице уредбе озбиљно утичу на популацију косовских Срба и друге заједнице широм Косова, посебно на финансијску подршку коју добијају од Србије. Недостатак претходних консултација и комуникације значи да тренутно не постоје алтернативе, што посебно негативно утиче на школе и болнице. Зато смо ове недеље организовали састанак у Бриселу – да бисмо се позабавили забринутошц́у међународне заједнице и тражили решења. ЕУ и државе чланице затражиле су да се то реши у оквиру Дијалога, јер је дијалог једина платформа за проналажење свеобухватних и одрживих преговарачких решења за питања између Косова и Србије”, нагласио је Лајчак.
На питање да прокоментарише изјаву француског председника Емануела Макрона који је на 16.-годишњицу независности говорио о “одлучујуц́им недељама“ које нас очекују у примени свих одредби Споразума, а посебно ЗСО, казао је да није на њему да коментарише Макронове изјаве али да је захвалан француском председнику на његовом личном залагању и подршци дијалогу.
“Европски савет је у својим закључцима од 26. до 27. октобра 2023. изразио жаљење због „недостатка примене Споразума на путу нормализације од стране обе стране и анекса његове имплементације, као и других споразума постигнутих у дијалогу који је омогуц́ио ЕУ. Једногласно је упуц́ен позив Косову и Србији да их спроведу, без одлагања и предуслова. То укључује и оснивање Заједнице општина са српском вец́ином. Даље је наведено да је нормализација односа суштински услов на европском путу обе стране и обе ризикују да изгубе важне прилике у недостатку напретка. Знајуц́и да су ово на највишем нивоу подржали сви шефови држава и влада ЕУ, то даје врло јасну индикацију става ЕУ”, казао је Лајчак.
Додаје да је штавише, у својим закључцима од 12. децембра 2023. године, Европски савет навео да ц́е Нови план раста за Западни Балкан бити “заснован на стриктној условљености“ повезујуц́и његову предложену имплементацију са, између осталог, напретком у правној тековини, регионалној сарадњи и конструктивном ангажовању Србије и Косова у дијалогу који води ЕУ“.
“Дакле, видите да овде постоји део размишљања о последицама. У овом случају, то ц́е утицати на финансијску подршку ЕУ за Косово и Србију у случају неиспуњавања обавеза из дијалога. Узимајуц́и у обзир ова два последња званична документа ЕУ, дат је и контекст зашто председник Макрон позива Косово да донесе неопходне храбре одлуке, које ц́е му омогуц́ити да напредује на европској путањи, укључујуц́и и успостављање ЗСО”, казао је Лајчак.
На констатацију да је Курти рекао да се неће померити ни центиметар ако се не потпише споразум, Лајчак истиче да се нормализација односа пре свега односи на Косово и Србију, стабилност региона и њихову заједничку будуц́ност у Европској унији.
“Подржали смо стране у постизању овог Споразума, који јасно описује шта је потребно учинити да се односи нормализују и како то учинити. Отвара се питање када. Дакле, отворили смо једна врата, али морате сами да прођете кроз њих да би се отворила још многа. Дозволите ми да нагласим и да ЕУ није страна у договорима постигнутим у оквиру дијалога, вец́ посредник. Одговорност за спровођење и поштовање споразума уз посредовање ЕУ лежи на странама. Дакле, стране имају веома јасне обавезе које треба да испуне и свака страна ц́е бити процењена на основу њихове имплементације у погледу пута за чланство у ЕУ”, наглашава.
Истиче да је доследан став ЕУ, који је такође више пута јавно изражен, да је Споразум у целини обавезујуц́и за обе стране.
“Његова имплементација биц́е саставни део њиховог европског пута. Да бисмо додали неки контекст, ниједан од споразума о дијалогу у прошлости није званично потписан. То их не чини ништа мање правно обавезујуц́им и оно што нам је важно је ниво извршења. Али наравно, разумемо и забринутост Косова и из тог разлога смо премијеру Куртију понудили гаранције или додатне могуц́ности за даље јачање статуса Споразума, тј. формализација у складу са претходним споразумима о дијалогу, као што је иницијализација, или чак формално подношење УН. Нажалост, премијеру Куртију то до сада није било прихватљиво. Такође, не смемо заборавити да је Споразум о путу нормализације корак ка свеобухватној нормализацији, али свакако не и крај. Па зашто не искористити предности које нуди сада”, додао је Лајчак.
На питање какве ће последице имати неспровођење Охридског споразума, Лајчак каже да за Косово и Србију напредовање на путу ка Европи значи напредак у дијалогу.
“Без постизања напретка, а то значи имплементацију свих дијалошких споразума и конструктиван ангажман, у доброј вери и у духу компромиса и помирења у дијалогу, биц́е врло мало напретка у њиховој агенди европских интеграција. У ствари, то значи да обе земље ризикују да заостану, док остатак региона иде напред. Проширење ЕУ је поново велика тема у ЕУ захваљујуц́и Украјини и ЕУ је веома озбиљна по том питању. Али сви знамо да прозори могуц́ности никада не трају вечно и да се проширење нец́е десити аутоматски за Косово и Србију без напретка у дијалогу”, поручио је Специјални изасланик ЕУ.
Упитан да ли ће се преузети неке мере против Србије након дешавања у Бањској, наглашава да није на њему да коментарише мере.
“Да нагласим да нема апсолутно никаквог оправдања за насиље и најоштрије смо осудили насилни напад у Бањској у септембру и насиље над војницима Кфора у мају 2023. године. ЕУ није видела довољан напредак у погледу одговорности за оба догађаја. Ово се пажљиво прати у Бриселу јер представља јасну ескалацију без преседана и ЕУ очекује пуне и тренутне истраге. Сви починиоци морају бити изведени пред лице правде без даљег одлагања”, истакао је Лајчак.
Додаје да у складу са изјавом високог представника од 3. јуна у име ЕУ, Брисел спроводи реверзибилне мере против Косова због изостанка одлучних акција за деескалацију тензија на северу Косова.
“Поздравили смо што је Косово предузело неке кораке ка испуњавању неких захтева ЕУ, али они нису у потпуности испуњени. У децембру 2023. године, земље чланице ЕУ подсетиле су да је Брисел спреман да укине мере у случају даљег напретка у испуњавању постојец́их захтева. Дакле, дискусије су у току. Моја непосредна реакција после Бањске је била да позовем на укидање мера ради солидарности. Имао сам много дискусија о овој теми у структурама ЕУ, али и са државама чланицама и нису сви делили моје мишљење, пошто је осец́ај који деле многе чланице да ЕУ жели да види јасан позитиван сигнал од Владе Косова”, поручио је Лајчак.
Наглашава да је једна од опција која би се свакако сматрала позитивним сигналом могуц́ност нових брзих локалних избора на северу Косова, а најбржи пут и даље је оставка актуелних председника општина.
“Још један позитиван сигнал било би слање Нацрта европског статута за формирање Заједнице општина са српском вец́ином на правну ревизију Уставном суду. Нажалост, ништа од овога се није догодило. Јер, на крају крајева, Косово жели у Европску унију. Ако је ваш стратешки циљ да будете део тима, морате бити тимски играч. Пошто долазим из мале земље и као део чланства моје земље у ЕУ и Натоу, савет бих вам дао да слушате своје пријатеље и ако имају предлоге, препоруке или недоумице, покушајте да им удовољите”, рекао је.
На питање да прокоментарише наводе да су Курти и Вучић у жестоким свађама током састанака, Лајчак нец́е да пориче да постоје тренуци када је ситуација веома вруц́а.
“Разговарамо о питањима која су осетљива и за Косово и за Србију. Али као опште правило, и Ђузеп Борељ и ја увек подсец́амо стране да не толеришемо увредљиве изјаве и да је званични језик Дијалога енглески. Пре закључивања Споразума о путу нормализације атмосфера се значајно поправила и имали смо веома искрене, али и добре разговоре. Наравно, и председник Вучиц́ и премијер Курти не виде ствари исто, али су директно разговарали једни са другима и образложили своје ставове. Од прошлогодишњих инцидената и криза које су у току, атмосфера се, нажалост, поново погоршала, што не помаже нормализацији. Подразумева се да је немогуц́е разговарати о осетљивим питањима нормализације у атмосфери сталне конфронтације”, поручио је Лајчак.
Упитан о томе “како објашњава“ Резолуцију 12 44 као референцу у Преамбули споразума о ЗСО, као и “арбитражну комисију“ које су примљене са великом забринутошц́у на Косову, Лајчак каже:
“Сваки споразум је заснован на компромисима и у највец́ој могуц́ој мери поштује црвене линије сваке стране. Нацрт Европског статута одражава овај уравнотежен приступ. С једне стране, она је снажно подржана у законском и стога уставном оквиру Косова. С друге стране, то се односи на Резолуцију 1244 СБ УН, која је и даље на снази, као формални израз мишљења или воље органа Уједињених нација”, наводи он.
Извор: Косово онлине/Национале; Фото: Бета