На приштинском гробљу за митровске задушнице из године у годину све мање је Срба који долазе да обиђу гробна места својих најмилијих и запале свеће. Верослава Андрић је на гробље дошла први пут после 25. година док Слађана Вукадиновић редовно долази за задушнице, али је празно гробље за обе тужна слика.
„Тужна сам када дођем и видим гроб мог оца и тужна сам када видим, када се сетим колико је народа било те 2000., 2001. године, а сада када је много слобоније кретање, нема никог, ту сам ја и пар нас“, рекла је Слађана Вукадиновић.
“Моји су сви одсељени, ван Косова живе. Ја сам се овде удала, у Прилужју. Дошла сам да обиђем гробове родитеља мојих родитеља. Доле су сахрањени мајчини родитељи, овде татини. Шта да вам кажем, тешко је. Драго ми је само што споменик није оштећен. Емоције су одрадиле своје“, рекла је Верослава Андрић.
За задушнице у Приштини излазе Срби који су остали да живе у околним селима, али организованог доласка расељених нема већ годинама, како за Приштину тако и друге градове и места на Косову и Метохији.
“Град који је бројао преко 40.000 православних душа, где су се сви сахрањивали овде на православном гробљу, данас нема три до четири породице које долазе овде да обиђу гробове својих покојника и да се помоле за покој душа њихових“, рекао је парох Станиша Арсић.
Приштински парох који обилази гробље потвдио је да су надлежне службе одговорније према уређивању гробља у Приштини, као и да су многи порушени споменици обновљени уз ангажовање заинтересованих породица преминулих и сахрањених овде.
