Матић: Комисија за истраживање убистава новинара на Косову мора да има међународни мандат

Косово је тренутно простор са највећим бројем нерешених случајева убистава и киднаповања новинара, каже председник Комсије за истраживање убистава новинара Веран Матић. Истиче да је “драматично” што међународне институције и стране владе не третирају то као озбиљан проблем који захтева решавање.

Већ постоји проблем са предстојећом скупштином ЕФЈ, односно проблем има УНС који је одлучио да не учествује, каже Матић за Косово онлајн и додаје да не може сасвим да разуме због чега се улаже резолуција и захтева њено усвајање, када се зна да је за предлагање резолуције неопходно учешће на скупштини.

“Вероватно је могуће да неки други делегат из неког другог удружења то предложи, али то ми се чини помало као нешто што у старту производи малу контроверзу око резолуције. Мислим да су ове теме такве да не би смеле да имају било какву врсту додатне контроверзе, јер су оне саме по себи тешке”, истиче Матић.

Међународна експертска комисија која би се бавила истрагама убистава новинара први пут је поменута на састанку 2018. у Приштини и Грачаници на коме су учествовали и УНС и Асоцијација новинара Косова под покровитељством Оебса и тадашњег председника Косова Хашима Тачија, каже Матић.

Таква комисија је, по његовим речима, једини начин да се учини неколико ствари.

“Да се истраже околности због чега није било истрага или због чега су биле неуспешне истраге ако их је било? Шта се догодило са документацијом везаном за свако од ових убистава? На који начин би могле да се обештете породице? Због чега ова убиства нису третирана као злочини? Због чега ова убиства нису третирана као убиства новинара, него као обична убиства, киднаповања итд”, каже Матић и додаје да би једна неутрална, озбиљна комисија требало да се бави и тим темама, као и прикупљањем документације и прављењем концепта будућих истрага.

Он подсећа да “пролазе године”, те да ће требати јако пуно времена да се нормализује стање између институција у Србији и на Косову како би се евентуално заједнички радило на овим истрагама и додаје да не верује да ће чак и тада фокус и приоритет бити истраге новинара.

“Да комисија добије међународни мандат, али да га признају и привремени органи и српски органи и да се ради на томе, да се не губи време. Јер Косово је тренутно простор са највећим бројем нерешених случајева убистава и киднаповања новинара. И то је драматично, да међународне институције и стране владе не третирају то као озбиљан проблем који захтева решавање, јер како време пролази, све је мање шансе да то буде решено”, упозорава.

Међутим, сматра да резолуције, саме по себи, не доносе ништа.

“Ми имамо Лисабонску и резолуцију из Загреба. Та резолуција из Загреба је исто усвојена овако мало тешко, Асоцијација новинара Косова је тада била уздржана. Мислим да је овде око тог концепта истраге убистава новинара јако важно да постоји консензус и новинара са Косова из било којег удружења, и УНС-а, и НУНС-а. Јер ако унутар новинарске заједнице нема одређене врсте сагласности, онда се нећемо догодити оно што ми желимо као неко исходиште – дакле, формирање одређеног тела, јер притисак неће бити убедљив, ући ће у те шаблоне политиканства и онога што не води ка решењу овог случаја”, наводи Матић.

Он додаје да су приликом оснивања Комисије за истраживање убистава новинара у Србији, биле сличне дилеме.

“Мислим да не треба прејудицирати нечију кривицу и тражити одмах све. У овом тренутку је јако важно да се формира институција која ће почети тиме да се бави, која ће почети да се бави истраживањем шта се догодило са људима који су нестали, на који начин су убијени, где је документација која је постојала. Ми имамо део документације у Србији, јер је Србија до јуна 1999. била надлежна за та убиства – у то време их је било шест. Део документације је код Унмика и Еулекса. Било би јако важно сконцентрисати документацију на једно место”, каже Матић.

Јако је важно, истиче, да се започне процес откривања шта се заиста догодило, а у оквиру тог рада ће свакако бити додирнути и аспекти одговорности различитих институција због нечињења и опструкције.

“Свакако да је велики проблем када је реч о онима који су владали Косовом – и Унмик и Еулекс, због чега нису имали ни прописну евиденцију убијених новинара, нити скупљали документацију у том фајлу о убијеним новинарима. То су све ствари које сада не би требало стављати у први план, да се не коче процеси”, оцењује и додаје да је кључно да се успостави сарадња између тужилаштава, која је “и прописана и могућа”, иако је сада “захладнела”.

Матић подсећа да је и у Србији прикупљен део документације, али истиче да све те документације добијају смисао тек кад се обједине. Како каже, има пуно препрека, али је важно да постоји политичка воља.

“Мислим да је пут за добијање међународне комисије једно снажно лобирање у ЕУ, у Бриселу, у Савету Европе, у свим институцијама у којима постоје одређене врсте мандата који би могли да се повежу са овом темом: свакако у САД и то уз помоћ наших партнера у Комитету за заштиту америчких новинара, који је јака лобистичка организација; у Европи са Међународном федерацијом новинара која се помиње и у овим резолуцијама”, каже Матић.

Сматра да је важно да се створи клима код битних политичких фактора да је важно да дође до формирања овакве комисије и онда ће, поручује, све бити лакше.

“Паралелно је јако важно да новинарска удружења и асоцијације раде на стварању тог консензуса. Најгоре је када то буду прегласавања и када се то претвори у неку политичку тему, јер онда ствар пропада, можете донети какву год хоћете резолуцију”, оцењује.

Он додаје да улога Специјалног суда за ратне злочине на Косову може да буде корисна као што може да буде корисна и улога Хашког трибунала сада за бројне случајеве несталих у БиХ, Хрватској итд.

“Архива суда је заиста изузетно богата. Истражитељи који су се бавили ратним злочинима су прикупили једну импозантну архиву документације из Србије, Хрватске итд. Сигуран сам да би добар истражитељ, који зна шта да тражи, могао у тим архивама да пронађе одређену документацију која може да помогне у неком од случајева. Овде би било важно укључити и суд и тужилаштво ако је то могуће”, наводи Матић.

Сматра и да тај суд има више могућности да заштити информације које добије, нарочито оне које не би смеле да се пријаве у регуларно или привремено тужилаштво на Косову, с обзиром на историју убиства сведока на Косову.

Извор: Косово онлајн