Дан киднапованих и несталих обележен је у Грачаници са поруком да расветљавање судбине несталих не сме да буде политичко, већ хуманитарно питање.
15. јуна 1999. године у Новом Селу Мађунском Драгиши Костићу киднапован је деда.
„До данашњег дана немамо никакав позитиван извештај, ни о њему, ни о мом комшији, који је био са њим. Од тада ни трага, ни гласа. Да ли ће бити неке истине или је та истина за нас доживотно отета, све то зависи од јачих сила, НАТО пакта, међународне заједнице, а и од косовских институција“ – рекао је Драгиша Костић из Косовске Митровице.
Након 25 година од ратних дешавања на Косову и Метохији трага се за још 500 Срба и неалбанаца који се воде као нестали о чијим се судбинама ништа не зна.
„За нас није ово политичко питање, за нас је ово итекако хуманитарно питање, зато свако мора да зна, свако да чује када је питање хуманитарно, ми ћемо и даље да трагамо, молићемо и ићи ћемо свуда, где год се прича о несталим лицима, ми ћемо тамо бити“ – истиче Негован Маврић, заменик директора Ресурсног центра за нестала лица у Приштини.
Расветљавање судбине несталих не сме да буде политичко питање, поновљено је и ове године на скупу у Грачаници, који је одржан поводом Међународног дана киднапованих и несталих, са скупа се редовно упућују и истоветни захтеви.
„Поручујемо Међународној заједници и свим надлежним институцијама да отворе своје архиве и искористе све информације, провере потенцијална гробна места да питање киднапованих и несталих буде приоритетно у преговорима Београда и Приштине, са надом да се ово нигде и никоме не деси“- каже Силвана Маринковић, координаторка Удружења киднапованих и несталих у Грачаници.
Скупу су поред чланова породица киднапованих и несталих, присуствовали и представници локалних установа и мештани.
