Пре две и по деценије, 16. и 17. јуна , у Ораховцу је наочиглед њихових супруга и комшиница киднаповано више старијих мушкараца који су одведени у непознатом правцу.
Киднаповани су пензионери Панта Грковић (1939) који је касније идентификован и сахрањен на гробљу иза цркве у Ораховцу и Тика Миљковић који је после неколико дана у заточеништву успео да побегне. О осталој тројици, тога дана киднапованих Срба, ни дан данас се ништа не зна. Пеки Пелевићу (1935), Марку Витошевићу (1938) и Свети Грковићу (1933), који су одведени из својих кућа, од тога дана се губи сваки траг.
Супруге и комшинице су препознале људе који су их одвели. По њиховом сведочењу неки су носили униформе на којима је стајао амблем на коме је писало “УЋК” а неки су били у цивилу. Одвели су их под изговором да ће их пустити после саслушања. За њихово одвођење нико није одговарао. Породице до данашњег дана нису добиле информације шта се са њима десило.
Осим њих петорице, у та два дана су киднаповани и Срби, избеглице из Хрватске. Беговићи: Јован, Никола, Симо и Блажо као и њихов пријатељ Михајло Велимировић. Они су после бекства од Олује у Хрватској уточиште пронашли у једној просторији подрума вина “Орвин” у Ораховцу, која је тада служила као импровизовани колективни центар за избеглице. У новој “олуји” нестали су из Ораховца. О њиховим судбинама се до дана данашњег ништа не зна.
Од 1998. до 2000. године, на територији општине Ораховац киднаповано је укупно 86 Срба. 84 имена се налазе на споменику киднапованим и убијеним Србима на улазу у село Велика Хоча. Поред њих, киднаповани су и новинари Ђуро Славуј и Ранко Перенић чија судбина такође није расветљена до данашњег дана.
Извор: Радио Гораждевац
