Пензионерка Снежана Вујовић: Нећу имати пара за лекове, остаје ми сува кора хлеба
Због забране употребе динара на Косову, своје плате, пензије, социјална давања Срби на Косову не могу да подигну, што им угрожава животе. Једна од оних која ће, уколико се ствари ускоро не нормализују, остати без средстава за живот је и пензионерка Снежана Вујовић из Кузмина, код Косова Поља. Болује од карцинома и дијабетеса, а због немогућности да подигне своју пензију, коју је до скоро од поштара добијала “на руке”, страхује да ускоро неће имати од чега да купује лекове, нити основне животне намирнице, како би преживела.
Седамдесетогодишња Снежана каже да је потресена целом ситуацијом и да је узнемирава када види редове самохраних мајки и социјално угрожених испред поште, како чекају да подигну новчана примања, а новца нема.
“А шта да радимо ми пензионери, полазим од себе, али не говорим само у своје име… Како ћу ја, примам на руке пензију, болесна сам, канцер имам… Где да идем, ако пара нема?”, пита се она.
Како болује од карцинома и других придружених болести, најмање 10.000 динара месечно издваја за лекове и брине се, како ће без пензије прибавити медикаменте.
“Ја од те пензије плаћам овде струју, ако не платим, доћи ће да ми искључе струју. Плаћам воду, све комуналије, али одакле ћемо то да платимо. Како да сутра, када дође инкасант, кажем `немам`. Одмах ће искључити. Шта да радим, не знам, али бих ипак замолила, у име нас старих, да се некако нешто уради, јер ево иде 10. март, када треба да примим пензију. Ја од пензије 10.000 одвајам само за лекове. Мени у апотеци неће рећи, па знате како, `вама Курти није дао пензију, али ми ћемо вама дати лекове`. Не, него морамо све да подмиримо и платимо. Ја немам одакле. Ја се обраћам и молим да се некако овом народу овде обезбеди неки минумум, јер ми никада нисмо тражили максимум, већ оно минимум што заслужујемо као жива бића, као народ који овде живи“, рекла је Вујовић за Косово онлајн.
Не зна, каже, како ће преживети наредни месец уколико не буде примила пензију.
“Немам. Ја примам 30.000, 10.000 дајем за лекове, 30 до 35 евра, зависи, дајем за струју, ове дриге комуналије, вода, ђубре. Од чега да живим? Ја сам из Косова Поља, 20 година живим овде и плаћам овај дом, 50 евра издвајам за кирију. И онда ми остаје суву кору да поједем и можда да у пет дана купим литру млека. Од чега, не знам“, дрхтавим гласом прича жена чији је живот без динара угрожен, као и свих Срба на Косову.
Бака Снежана је поруку имала и за косовског премијера Аљбина Куртија.
“Има ваљда мајку, бабу, неког старијег, или тетку… да погледа на нас. Нас старије. Да некако реше тим њиховим дијалогом, јер ми смо грађани Косова, он каже, ми смо грађани Косова, Срби, Црногорци, Ашкалије… Па како смо грађани Косова, који грађани, ког реда? То ме интересује. Замолила бих још једном, у име свих нас пензионера, који смо немоћни да одемо и да чекамо у редовима, а нема пара. Да се некако изађе у сусрет нама и остајем ипак убеђена да ће ваљда да се смилује, да тако кажем, и да се овом народу некако помогне“, рекла је Вујовић.
Упркос свему, ова стамена жена, која је за седам деценија преживела бројне невоље, поручује да Косово – напустити неће.
“Куртију бих поручила и ово. Нека покушава… Ми ћемо полако, тихо, да нестајемо, да умиремо овде, али Косово и Метохију никада нећемо да напустимо. Ићи ћемо у гроб тихо, можда и због тога што немамо хране, од болести, али ту ћемо остати, на Косову и Метохији, никада Косово и Метохију нећемо напустити друже Курти“, поручила је бака Снежана.
Извор: Косово Онлајн
